RED PROTURA

Red Protura ili Myrientomata je jedan od četiri reda podklase beskrilni insekti i obuhvata sitne primarno beskrilne insekte čija veličina retko prelazi 2 mm u dužinu. Najsitnije vrste su duge oko 0,5 mm. Težina njihovog tela se kreće od 50 do 200 mikrograma. Ime protura potiče od grčkih reči protos (prvi) i oura (rep). Italijanski naučnik Antonio Sylvestris ih je prvi otkrio u stelji 1907. godine blizu Sirakuze.
To su hitri insekti mekog tela. Telo im je izduženo, golo, beličastog izgleda. U izvesnom smislu oni su vanredno primitivni i prosti, ali ova njihova prosta građa ima degenerativni karakter. Na telu se razlikuju dva dela – glava i trup. Trup je nejasno podeljen na toraks i abdomen.
Nemaju antena niti očiju, što je prema jednom mišljenju posledica redukcije, tj. degenerativne evolucije, dok je prema drugom shvatanju pokazatelj primitivnosti ove grupe insekata. Na glavi predstavnika reda Protura se sa strane nalaze specifični organi koji su nazvani pseudokuli (pseudoculus). Postoje dva mišljenja o prirodi i poreklu ovih organa. Prema jednom mišljenju pseudokuli su organi koji su homologi postantenalnim organima kod predstavnika reda Collembola. Prema drugom shvatanju, uzimajući u obzir inervaciju i građu pseudokula, to su zakržljale antene koje su zadržale neke svoje funkcije. Pseudokuli mogu biti kružni ili ovalni. Usni aparat je relativno slabo razvijen. Prilagođen je za bodenje i sisanje. Mandibule i maksile su uvučene u glavenu kapsulu, a labijum je dosta redukovan.

Torakalni ekstremiteti su izduženi sa jednočlanim torzusima koji se završavaju jednom kanđžicom. Prvi par ekstremiteta za hodanje je upravljen napred i nagore i verovatno ima funkciju čula, tako da se Protura praktično kreću pomoću dva para nogu.
Abdomen je kod tek izleženih jedinki građen od osam segmenata i telzona, ali se u toku razvića formiraju još tri, tako da u adultnom stupnju abdomen sa telzonom ima ukupno 12 segmenata. Pojava povećanja broja segmenata u toku razvića gotovo je nepoznata kod insekata, ali je karakteristična za primitivne grupe zglavkara – kod stonoga, kao i za mnoge člankovite crve. Na prva tri abdominalna segmenta se nalazi po par sitnih ekstremiteta. Nemaju cerke na kraju abdomena, a slabo razvijeni spoljni genitalni organi okružuju gonopore i kod mužijaka i kod ženki.
Protura se kreću sporo kroz zemlju pomoću prednjih noga koje služe za držanje spolja i upravljanje ka napred, pri čemu srednje i zadnje noge služe za kretanje. Neke vrste uvijaju vrh abdomena iznad glave i ispaljuju lepljivu tečnost direktno na svoje neprijatelje.

Crevni sistem Protura je prava cev sa maksilarnim i labijalnim žlezdama. Malpigijevi sudovi su građeni od jednoćelijskih ili dvoćelijskih papila. Nervni sistem sadrži moždane, tri para torakalnih i šest pari abdominalnih ganglija. Nemaju trahejni sistem, izuzev predstavnika familije Eosentomidae, i respiracija se obavlja celom površinom tela. Krvni sistem je slabo proučen. Odvojenih su polova, sa parnim gonadama i njihovim odvodima koji se izlivaju ispred telzona na kraju jedanaestog segmenta.
Red je rasprostranjen po celom svetu, izuzev oblasti Arktika i Antartika. Žive u vlažnom zemljištu, u stelji, mahovinama, lišajima, ispod kamenja i trulog drveća i u mravinacima isisavajući razne sitne beskičmenjake. S vremena na vreme, proture se skupljaju zajedno u velike grupe, čineći ih vidljivim golim okom. Iako su poznati više od sto godina, i dalje nam je slabo poznat njihov životni ciklus i ishrana. Do danas je proucen životni ciklus samo par vrsta ovog reda. Zna se da im je metamorfoza prosta, odnosno da se razvijaju anamorfozom. Naime, iz jaja se legu mlade jedinke sa osam abdominalnih segmenata, a nakon nekoliko presvlačenja se diferenciraju još tri segmenta iza osmog. Predstavnici ovog reda insekata prezimljavaju kao imaga.