Ova knjiga je zamišljena kao pregled savremenih znanja iz opšte protistologije, biološke nauke koja ima za cilj svestrano izučavanje fenotipske i genotipske prirode najstarijih eukariotskih organizama na Zemlji – protista. Knjiga je namenjena svima koji žele da saznaju više o protistima, odnosno da se upoznaju sa prirodom ovih interesantnih i zagonetnih organizama. Znanja iz protistologije obuhvaćena ovom knjigom su neophodna za razumevanje sistematike protista koja predstavlja izuzetno opširnu granu protistologije.
Motivi za
pisanje knjige
Imajući u vidu
literaturu koja je dostupna na engleskom i ruskom jeziku, konstatovao sam da su
poprilično oskudno i nesistematično obrađeni opšti pojmovi, odnosno opšte
karakteristike protista. To mi je bio podstrek da započnem rad na sintezi i
sistematizaciji znanja iz oblasti opšte protistologije. S obzirom na to da na
prostorima Balkana do sada nije publikovana nijedna knjiga sa sličnom
tematikom, odlučio sam da sve tekstove objedinim u knjizi čiji je cilj da na
jednostavan i savremen način, sa mnoštvom ilustracija, prezentuje izuzetno
obimnu i kompleksnu oblast kao što je opšta protistologija.
Biologiju druge
polovine XX i početka XXI veka je obeležio izuzetan razvoj molekularne
biologije koji je formirao veći broj generacija molekularnih biologa. S obzirom
na to da su se znanja i iz ostalih bioloških nauka proširila, postalo je teško
univerzitetima širom sveta da obrazuju stručnjake sa širokim biološkim
obrazovanjem. Iz tog razloga su razdvojili obrazovanje molekularnih i klasičnih
biologa još na osnovnim studijama. Kao posledica ovih reformi javili su se
problemi, jer se ispostavilo da mnogi molekularni biolozi ne poznaju strukturnu
prirodu i funkcionisanje organizama koje proučavaju sa molekularnog aspekta što
vodi manje kvalitetnoj interpretaciji podataka koje dobijaju primenom molekularnih
metoda. S obzirom na to da su protisti najslabije proučeni eukariotski
organizmi sa aspekta molekularne biologije, oni sve više zaokupljaju pažnju
novih generacija molekularnih biologa. Pri pisanju ove knjige sam imao u vidu i
biologe molekularnog profila, te sam se trudio da približim prirodu protista sa
klasičnog biološkog aspekta na što jednostavniji način. Ipak, i ovako napisana,
knjiga zahteva od čitaoca najosnovnije obrazovanje iz različitih oblasti
klasične biologije. Takođe, neka Vas ne zavara mali broj stranica – biće Vam
potrebna snaga volje i dosta strpljenja za razumevanje ovako složene
problematike.
S obzirom na to
da su protisti tokom XIX i XX veka dosta proučavani i da se znanje o njima
akumuliralo decenijama, osetio sam potrebu da izvršim podelu protistologije na
veći broj oblasti. U drugoj polovini XX i početkom XXI veka došlo je do velikih
promena u sistematici protista, a naročito se velika polemika vodi oko
opravdanosti korišćenja metoda klasične klasifikacije, odnosno primene novih,
kladističkih metoda. Iz tog razloga sam odlučio da u ovoj knjizi izbegnem
korišćenje taksonomskih kategorija za grupe protista. Iako iz oblasti savremene
sistematike protista ne postoji adekvatna literatura na srpskom jeziku, ona u
ovoj knjizi nije obrađivana zbog toga što se radi o izuzetno obimnoj materiji,
te ovaj krupan zalogaj ostaje zadatak za neku buduću publikaciju.
Mnogo više od
običnih reči zahvalnosti dugujem diplomiranom biologu Snežani Trifunović i
diplomiranom profesoru biologije Ivani Đukić Račić, koje su pregledale
celokupan rukopis i kao recenzenti mi dale veliki broj sugestija koje su
doprinele da tekst postane određeniji i jasniji.
Promotivni PDF fajl knjige možete pogledati na sledećem linku.
Izvod iz
recenzije
U prvom
poglavlju ''Uvod'' objašnjen je pojam protistologije, naučne grane biologije,
kao i njena podela na tri dela - istoriju protistologije, opštu protistologiju
i sistematiku protista. Opšta protistologija je podeljena na pet oblasti:
citologiju, genetiku, morfologiju i fiziologiju protista, kao i
geoprotistologiju. Nazivi delova i oblasti su skoro doslovce preneta na nazive
poglavlja u samoj knjizi. U ovom prvom poglavlju autor se osvrnuo i na značaj
algi za čoveka. Takođe, prikazan je i istorijski razvoj protistologije.
Istorija protistologije seže sve do predistorije. Posle srednjeg veka, o čemu,
kako autor navodi ima malo podataka, prezentirani su značajni momenti u razvoju
ove nauke i naučna imena koja su tome doprinela od XVII do XX veka.
U poglavlju
''Citologija protista'' je sveubuhvatno i vrlo detaljno obrađena građa i
topologija ćelijskih delova, koji su sistematizovani u potpoglavlja:
ekstracelularne strukture, celularne strukture i poreklo eukariotske ćelije.
Poseban značaj dat je različitim oblicima hromoplastima i hloroplastima
prisutnih i značajnih za određene grupe protista. Takođe je velika pažnja
posvećena terminologiji ekstracelularnih struktura koja je izuzetno
problematična u savremenoj protistološkoj literaturi. Deo o poreklu eukariotske
ćelije daje detaljan pregled nastanka ćelije prvih eukariota - protista, kroz
najpoznatije teorije sa argumentima ''za '' i ''protiv'' njih.
Poglavlje
''Morfologija protista'' obrađeno je prema evolutivnom principu: od
jednoćelijskih i kolonijalnih, preko sifonalnih ka višećelijskim oblicima.
Svaka od kategorija opisana je vrlo precizno kroz podtipove, a i oni sami su
vrlo podrobno objašnjeni. Poseban kvalitet su izdvojeni prelazni oblici koji
ukazuju na mogući pravac evolucije protista.
Četvrto
poglavlje "Fiziologija protista" predstavlja originalan pokušaj
sistematizovanja velikog broja informacija na ovu temu koja je do sada u
literaturi bila zanemarivana i obično u sklopu fiziologije biljaka. Posebno je
zanimljiv deo o rezervnim supstancama koji je veoma detaljno obrađen. Deo o
razmnožavanju protista predstavlja veoma iscrpan prikaz tipova razmnožavanja
protista, do sada nezabeležen u našoj literaturi. Podrobno su objašnjeni glavni
tipovi razmnožavanja vegetativno, sporulativno i polno, a u okviru svakog od
njih slikovito, sa puno činjenica i oblici kojima se pojedini protisti razmnožavaju.
Za razumevanje podataka predočenih od stane autora ovog teksta neophodno je
predznanje iz određenih bioloških oblasti kakva je recimo citologija ili
morfologija biljaka i životinja, čime se opredeljuje čitalačka populacija.
Autor ukazuje na smernice za sprovođenje istraživanja u okviru razmnožavanja
protista, navodeći koji su načini razmnožavanja nedovoljno objašnjeni ili su
diskutabilni. Nedostatak ovakvih radova u srpskoj literature ukazuje na njegovu
važnost.
U poglavlju
''Geoprotistologija'' autor veoma detaljno obrađuje ekološku geoprotistologiju:
ekološke odnose protista, ekološke faktore njihovog rasprostranjenja, ekološke
grupe protista, toksikologiju i značaj protista u prirodi, ilustrovano velikim
brojem primera naročito u delu o simbiontima i ekološkim grupama protista.
Kako nabaviti
knjigu?
Cena knjige je
10 KM (u Republici Srpskoj), odnosno 600 dinara (u Srbiji). Knjigu možete
kupiti u svim knjižarama Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno
Sarajevo koje se nalaze u svim većim gradovima u Republici Srpskoj. Spisak svih
knjižara i njihove adrese možete naći na sledećem linku. Ukoliko želite da
kupite knjigu na teritoriji Srbije više informacija možete dobiti slanjem mejla
autoru na sledeću adresu: stefanluketa@yahoo.com
Knjiga na
Beogradskom sajmu!
Knjiga je bila
izložena na štandu izdavačke kuće "Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva" iz Istočnog Sarajeva na Beogradskom sajmu knjiga koji je održan
od 26. oktobra do 2. novembra 2014. godine.
Promocija knjige u Nišu!
Na Departmanu za biologiju
i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu održana je 7. novembra
2014. godine u 19h promocija knjige "Opšta protistologija". U
nastavku stranice možete pogledati tri postera koji su najavljivali ovu
promociju, a klikom na njih dobijate uvećan prikaz.
