Ovaj filum obuhvata oko
100 vrsta, svrstanih u dva reda, koje naseljavaju mora. Žive u pesku ili mulju
gde je količina sumporvodonika i drugih sulfida povećana. Oni su gusto zbijeni
u morskom pesku u kome nema kiseonika. Neki od njih zahtevaju anaerobnu respiraciju.
Mnoge do sada opisane vrste su kosmopoliti. Do sada je u Pacifiku pronađeno
samo šest vrsta iz tri roda, pa se pretpostavlja da će uskoro biti opisano još
mnoštvo novih vrsta. Hrane se algama, bakterijama, gljivama i sl.
Telo im je sitno i nesegmentisano,
obično dugo 0,3-0,5 mm, mada su nađene vrste čije je telo dugo i 4 mm. U ustima
imaju hitinsku pločicu, a u ždrelu hitinske vilice po čeme su i dobile ime (gr.
gnathos – vilice, stoma –otvor, usta). Vilice im služe da strižu alge i bakterije
sa zrna peska pošto žive intereticijalno.
Epidermis je građen od
ćelija koje imaju po jedan bič (ili po pojedinim autorima ciliju), po čeme se
razlikuju od Turbellaria koje poseduju višecilijarne ćelije epidermisa koje
služe za lokomociju. Protonefridijalni sistem im je vrlo proste građe i sastoji
se od brojnih dvojnih ćelija. Jedne od njih su cirtocite koje imaju u sebi po
jedan bič (ili po nekim autorima ciliju). Na njih se nastavljaju ćelije koje
formiraju kanal protonefridije.
Nervni sistem je proste
građe, a čula su im slabo razvijena. Od čula poseduju spiralne cilijarne
receptore. Svaki receptor ima po jedan pojedinačni bič (ciliju), bazalno telo i
centriole. Bič se proteže do unutrašnje šupljine. Sferične i prastenaste
šupljine obrazuju dva različita tipa spiralnih cilijarnih receptora. Poput
razdela Gastrotriches i Rotatoria one mogu imati redukovan pseudocelom očekivan
za njihovu malu veličinu. Predstavnici razdela Gnathostomulida nemaju strukture
za ekskreciju, cirkulaciju i za razmenu gasova, ali poseduju epidermalne kanale
koji obavljaju njihovu funkciju. Jedan kanal može imati samo jednu funkciju ili
može obavljati više njih.Crevo im je cevasto ili kesasto.
Polni sistem predstavnika
ovog filuma je hermafroditan. Ženski polni sistem je građen od jednog
ovarijuma, i samo kod nekih postoji vagina. Muški polni sistem je građen od
parnih testisa od kojih polaze semevodi, a oni se završavaju kopulatornim
organom u zadnjem delu tela. Kopulacija kod njih nije utvrđena, ali se
predpostavlja da se spermatozoidi (sa i bez bičeva) lepe na telo jedinki, a
odatle se transportuju do semeprijemnika.
Po mišljenju nekih zoologa
Gnathostomulida predstavljaju prelaznu grupu između Turbellaria i Gastrotricha,
dok po drugim mišljenjima Gnathostomulida predstavljaju prelaznu grupu između
Cnidaria i Platyhelminthes. Po novijim shvatanjima zoolozi ih povezuju sa
razdelima Rotatoria, Nematoda i Chaetognatha.
Predstavnici ovog filuma
su prvi put uočeni 1928. godine, ali su opisani tek 1956. godine i svrstani su
u klasu Turbellaria. Posle je ova klasifikacija odbačena u mnogim uđžbenicima
zoologije beskičmenjaka gde su izdvajani kao posebna klasa u okviru filuma
Plathelminthes. 1969. godine oni su izdvojeni u poseban filum zbog vrlo
specifičnih osobina koje ih odvajaju od predstavnika klase Turbellaria, ali i
od ostalih predstavnika filuma Platyhelminthes. Prema novijim shvatanjima filum
Gnathostomulida obuhvata oko 25 rodova u koje je klasifikovano nešto više od
100 vrsta.