Ove životinje je prvi otkrio Dujardin 1841. godine pod nazivom Echinodera. Prvobitno su grupisane u zglavkare ili člankovite crve, a kasnije u valjkaste crve. Sredinom dvadesetog veka su izdvojene u zaseban filum. Danas se u ovu grupu beskičmenjaka svrstava oko 150 vrsta.
Morfologija. To su sitni
organizmi, čije dimenzije retko prelaze 1 milimetar. Boja tela je najčešće
providna, a manji broj vrsta ima žućkastu ili crvenkastu boju. Telo je
podeljeno na tri rediona: glavu, vrat i trup. Telesni zid je građen od
epidermisa koji spolja luči kutikulu. Kutikula je diferencirana u prstenaste
pločice nazvane zoniti. Zbog prisustva ovih zonita telo predstavnika ovog
razdela izgleda kao da je segmentisano. Na glavenom zonitu se nalaze kukice
koje okružuju usni otvor. Na glavi se pored kukica nalaze i skalidi koji
predstavljaju izraštaje raspoređene u nekoliko venaca. Zadnji venac grade
skalidi koji se nazivaju trihoskalidi i na njima se nalaze čulni izraštaji.
Dorzalne i ventralne ploče koje se nalaze na vratnom zonitu se nazivaju
plakide. Svi zoniti trupa su prema izgledu i građi međusobno slični. Na njima
se nalaze izraštaji specifičnog rasporeda. Ovi izraštaji imaju čulnu funkciju,
a najverovatnije služe i za kretanje. Kod pojedinih vrsta je uočeno da se na
četvrtom trupnom zonitu nalaze modifikovani izraštaji sa izvodnim žlezdama
kojima se pričvršćuju za podlogu. Kod mužjaka oni imaju i dodatnu funkciju koja
se sastoji u pričvršćivanju za telo ženki za vreme kopulacije. Svi predstavnici
ovog razdela imaju na telu ukupno 13, a samo jedna vrsta 14 zonita.
Anatomija. Epidermis ovih
životinja je sincicijelne prirode, a ispod njega se nalaze mišići koji su
rasporeženi u trake. Samo u glavenom i vratnom zonitu je razvijena kružna
muskulatura. Zahvaljujući kontrakcijama ovih mišića se izdužuje glaveni region.
Uzdužne mišićne trake su razvijene u trupnom regionu. Jedna traka se nalazi na
ventralnoj, a druga na dorzalnoj strani tela. Ventralne i dorzalne ploče zonita
su povezane za mišićne trake. Kružni mišići glave i vrata pripadaju glatkom
tipu muskulature, dok je uzdužna muskulatura trupa pripada poprečno-prugastom
tipu. Pseudocelom ovih životinja je dosta prostran i ispunjen je sa tečnošću u
kojoj se nalaze pokretne ćelije ameboidnog izgleda.
Poseduju euproktno crevo koje je
diferencirano na usta, ždrelo, jednjak, srednje i zadnje crevo. Usni otvor je
smešten na usnom konusu glavenog regiona i okružen je vencem od devet izraštaja
koji se nazivaju stilusi. Muskulozna ždrelo se nastavlja na usta. Ono se
karakteriše troradijalnom građom. Kratak jednjak se nastavlja na ždrelo, a u
njega se ulivaju kanali pljuvačnih žlezda. Usta, ždrelo i jednjak su obloženi
kutikulom, a poreklom su od stromodeuma. Jednjak je proširen u izduženi
želudac, a u njega se ulivaju kanali pankreasa. Zadnje crevo je poreklom od
proktodeuma. Kratko je i obloženo kutikulumo, a podeljeno je na dva regiona –
prednji i zadnji. Ždrelo ima veoma važnu funkciju prilikom uzimanja hrane jer
funkcioniše kao usisavajući organ. Hrane se sitnim organskim česticama ili
algama.
Ekskretorni sistem se sastoji od
para protonefridija koje počinju višećelijskim solenocitima na koje se
nastavljaju kanali koji se završavaju nefridioporama na jedanaestom zonitu.
Predstavnici razdela Kinorhyncha su odvojenih polova. Nervni sistem im je vrpčastog
tipa, a sastoji se od okoloždrelnog nervnog prstena i nervnih vrpci koje polaze
sa ventralne strane od njega. Na nervnim vrpcama koje se nalaze u trupnom
regionu su diferencirane ganglije. Na skalidama i izraštajima se nalaze čulni
organi. To su pre svega taktilna čula, a samo se kod pojedinih vrsta na glavi
razvijaju proste oči. Čulne trake su pronađene kod nekih predstavnika i
raspoređene su po telu.
Polni sistem je gonohorističkog
tipa. Gonade su parne i izduženog oblika. Završavaju se kratkim gonoduktima
koji se otvaraju na zadnjem zonitu. Ženski polni sistem u distalnom delu ima
semeprijemnike. Nakon kopulacije se u semeprijemnicima čuvaju spermatozoidi do
oplođenja. Pored polnih otvora na telu mužjaka se nalaze 2 ili 3 izraštaja koji
služe za kopulaciju. Nakon oplođenja ženka jaja postavlja na čestice peska.
Nakon desetak dana se iz oplođene jajne ćelije razvija larva. Razviće ovih
larvi se odvija preko pet ili šest stupnjeva.
Ekologija. Zbog toga što nemaju
ekonomski značaj za čoveka ovo su jako slabo proučavane životinje. Međutim, za
evolucione zoologe ovo je izuzetno zanimljiva grupa jer se kod njenih
predstavnika prvi put u evoluciji bilateralno simetričnih životinja javlja
poprečno-prugasta muskulatura. Predstavnici ovog razdela su pseudocelomatni
organizmi koji naseljavaju morsko dno. Nalaženi su u svim svetskim morima, a
najveći broj vrsta naseljava litoralnu zonu mora. Kreću se zahvaljujući
kontrakcijama mišića koji se nalaze na vrhu i dnu njihovog tela. Kontrakcijom
mišića se povećava pritisak tečnosti koja se nalazi u trupnom regionu. Prilikom
kontrakcije mišića glaveni deo se izvlači iz trupnog dela, a kada dođe do
opuštanja mišića glava se uvlači u trup.