Red Protura ili Myrientomata je jedan od četiri reda podklase beskrilni insekti i obuhvata sitne primarno beskrilne insekte čija veličina retko prelazi 2 mm u dužinu. Najsitnije vrste su duge oko 0,5 mm. Težina njihovog tela se kreće od 50 do 200 mikrograma. Ime protura potiče od grčkih reči protos (prvi) i oura (rep). Italijanski naučnik Antonio Sylvestris ih je prvi otkrio u stelji 1907. godine blizu Sirakuze. To su hitri insekti mekog tela. Telo im je izduženo, golo, beličastog izgleda. U izvesnom smislu oni su vanredno primitivni i prosti, ali ova njihova prosta građa ima degenerativni karakter. Na telu se razlikuju dva dela – glava i trup. Trup je nejasno podeljen na toraks i abdomen.
Nemaju antena niti očiju,
što je prema jednom mišljenju posledica redukcije, tj. degenerativne evolucije,
dok je prema drugom shvatanju pokazatelj primitivnosti ove grupe insekata. Na
glavi predstavnika reda Protura se sa strane nalaze specifični organi koji su
nazvani pseudokuli (pseudoculus). Postoje dva mišljenja o prirodi i poreklu
ovih organa. Prema jednom mišljenju pseudokuli su organi koji su homologi
postantenalnim organima kod predstavnika reda Collembola. Prema drugom
shvatanju, uzimajući u obzir inervaciju i građu pseudokula, to su zakržljale
antene koje su zadržale neke svoje funkcije. Pseudokuli mogu biti kružni ili
ovalni. Usni aparat je relativno slabo razvijen. Prilagođen je za bodenje i
sisanje. Mandibule i maksile su uvučene u glavenu kapsulu, a labijum je dosta
redukovan.
Torakalni ekstremiteti su
izduženi sa jednočlanim torzusima koji se završavaju jednom kanđžicom. Prvi par
ekstremiteta za hodanje je upravljen napred i nagore i verovatno ima funkciju
čula, tako da se Protura praktično kreću pomoću dva para nogu.
Abdomen je kod tek
izleženih jedinki građen od osam segmenata i telzona, ali se u toku razvića
formiraju još tri, tako da u adultnom stupnju abdomen sa telzonom ima ukupno 12
segmenata. Pojava povećanja broja segmenata u toku razvića gotovo je nepoznata
kod insekata, ali je karakteristična za primitivne grupe zglavkara – kod
stonoga, kao i za mnoge člankovite crve. Na prva tri abdominalna segmenta se
nalazi po par sitnih ekstremiteta. Nemaju cerke na kraju abdomena, a slabo
razvijeni spoljni genitalni organi okružuju gonopore i kod mužijaka i kod
ženki.
Protura se kreću sporo
kroz zemlju pomoću prednjih noga koje služe za držanje spolja i upravljanje ka
napred, pri čemu srednje i zadnje noge služe za kretanje. Neke vrste uvijaju
vrh abdomena iznad glave i ispaljuju lepljivu tečnost direktno na svoje
neprijatelje.
Crevni sistem Protura je
prava cev sa maksilarnim i labijalnim žlezdama. Malpigijevi sudovi su građeni
od jednoćelijskih ili dvoćelijskih papila. Nervni sistem sadrži moždane, tri
para torakalnih i šest pari abdominalnih ganglija. Nemaju trahejni sistem, izuzev
predstavnika familije Eosentomidae, i respiracija se obavlja celom površinom
tela. Krvni sistem je slabo proučen. Odvojenih su polova, sa parnim gonadama i
njihovim odvodima koji se izlivaju ispred telzona na kraju jedanaestog
segmenta.
Red je rasprostranjen po
celom svetu, izuzev oblasti Arktika i Antartika. Žive u vlažnom zemljištu, u
stelji, mahovinama, lišajima, ispod kamenja i trulog drveća i u mravinacima
isisavajući razne sitne beskičmenjake. S vremena na vreme, proture se skupljaju
zajedno u velike grupe, čineći ih vidljivim golim okom. Iako su poznati više od
sto godina, i dalje nam je slabo poznat njihov životni ciklus i ishrana. Do
danas je proucen životni ciklus samo par vrsta ovog reda. Zna se da im je
metamorfoza prosta, odnosno da se razvijaju anamorfozom. Naime, iz jaja se legu
mlade jedinke sa osam abdominalnih segmenata, a nakon nekoliko presvlačenja se
diferenciraju još tri segmenta iza osmog. Predstavnici ovog reda insekata
prezimljavaju kao imaga.
