STEFAN LUKETA

2010-07-02T15:20:00.001-07:00

Dobro došli na zvaničnu internet prezentaciju Stefana Lukete. Na ovim stranicama možete pročitati kraću biografiju, pogledati radove i videti fotografije autora najvećeg broja tekstova na srpskom internetu iz oblasti algologije. Nadamo se da ćete uživati u vremenu provedenom na ovim stranicama.

NOVOSTI

* Stefan je na sajtu Viva Fizika objavio tekst pod nazivom "Klasifikacija živih bića". Snažan razvoj molekularne biologije u drugoj polovini XX veka je doveo do velikih revolucionih shvatanja u biologiji. Jedna od najvećih revolucija u oblasti sistematike živih bića bilo je saznanje da na nivou ribozomskih RNK postoje među pripadnicima prokariotskih organizama dve velike grupe – bakterije i arhebakterije. One se međusobno razlikuju onoliko koliko se razlikuju od organizama koje odlikuje eukariotska organizacija. Vouz i Foks su 1977. godine predložili model klasifikacije živih bića na tri domena: bakterije, arhebakterije i eukariote. Pogledajte tekst...

* Stefan je na sajtu Viva Fizika objavio tekst pod nazivom "Karl Line u XXI veku". U toku XVII veka postalo je jasno da je raznovrsnost živih bića neverovatna. Mnoge ekspedicije i prekookeanska putovanja su pokazala čovečanstvu da je neophodno uvesti red u biologiju i time početi sistematičnije izučavanje žive prirode i njenih pojava. Od tog perioda do danas su se sukobila mnoga mišljenja i dovela do formiranja većeg broja pravaca koji teže da odgovore na pitanje kriterijuma i metoda kojima se treba voditi pri formiranju klasifikacionog sistema živih bića. Pogledajte tekst...

* Stefan je na svom YouTube kanalu postavio online predavanje o leptirima. Video skeč u trajanju od 6:22 minuta možete pogledati ukoliko kliknete na sledeći link.

* Stefan je na svom YouTube kanalu postavio online predavanje o sunđerima. Video skeč u trajanju od 5:39 minuta možete pogledati ukoliko kliknete na sledeći link.

* Stefan je objavio tekst pod nazivom "Veličina ćelije" na sajtu BioNet škole. U tekstu se razmatraju najveće i najmanje dimenzije eukariotskih i prokariotskih ćelija, a može se pronaći i odgovar na pitanje limitirajućih faktora koji određuju najveće i najmanje dimenzije ćelije. Tekst...

* Stefan je napravio novi blog pod nazivom "Drvo života" na kome se nalaze tekstovi iz oblasti klasifikacije živih bića. Za svaki obrađeni takson je data ilustracija i kraći tekst koji ističe najmarkantnije osobine taksona. Klasifikacija koja se nalazi na blogu je originalna. Link...

* Stefan je na sajtu BioNet škole objavio tekst o carstvu životinja. Tekst sadrži zajedničke karakteristike ove grupe živih bića kao i najsavremeniju klasifikaciju. Uz tekst je priložen veći broj ilustracija. tekst...

* Stefan je na sajtu BioNet škole objavio tekst o karakteristikama i klasifikaciji živih bića. U tekstu je korištena klasifikacija koju je predložio sam autor. tekst...

* Stefan je na sajtu BioNet škole objavio tekst o karakteristikama i klasifikaciji carstva gljiva. U tekstu je korištena najsavremenija klasifikacija, a priložen je i veći broj fotografija. tekst...

FOTO PUTOPISI

2010-07-02T13:27:00.000-07:00

U ovoj sekciji prezentacije se prikazuju foto putopisi.

RADOVI IZ ZOOLOGIJE

2010-07-02T13:21:00.000-07:00

U ovom delu prezentacije se daje pregled online predavanja koja za temu imaju zoološke pojmove. Na svom YouTube kanalu je objavio pet online predavanja iz ove biološke nauke. Takođe, dati su linkovi do tekstova koji se bave zoološkim temama.

Razdeo Gnathostomulida obuhvata oko 100 vrsta, svrstanih u dva reda, koje naseljavaju mora. Žive u pesku ili mulju gde je količina sumporvodonika i drugih sulfida povećana. Oni su gusto zbijeni u morskom pesku u kome nema kiseonika. Neki od njih zahtevaju anaerobnu respiraciju. Mnoge do sada opisane vrste su kosmopoliti. Do sada je u Pacifiku pronađeno samo šest vrsta iz tri roda, pa se pretpostavlja da će uskoro biti opisano još mnoštvo novih vrsta. Gnathostomulida...

Predstavnici reda Ricinulei su najređi pripadnici paukolikih zglavkara. Naime, za više od 130 godina od njihovog pronalaska pronađeno je svega 50 primeraka od poznatih 20 vrsta. Od 1960. godine počelo se sa intenzivnijim istraživanjima ove grupe zglavkara, pa je do 2007. godine ukupno opisano 60 vrsta. Međutim, i danas se veoma malo zna o njihovom ponašanju u prirodi jer obično su teško uočljivi i retki. Ricinulei...

Klasa primarno beskrilnih insekata obuhvata oko 4500 vrsta grupisanih u okviru četiri reda. U literaturi se sreću dva naziva za ovu klasu insekata: Apterygota (sastavljen od dve grčke reči - a što znači ne i pteros što znači krilo) i Ametabola. U ovu klasu insekata su uvršteni uglavnom sitni organizmi koji nemaju krila. Beskrilni insekti...

Red Protura ili Myrientomata je jedan od četiri reda podklase beskrilni insekti i obuhvata sitne primarno beskrilne insekte čija veličina retko prelazi 2 mm u dužinu. Najsitnije vrste su duge oko 0,5 mm. Težina njihovog tela se kreće od 50 do 200 mikrograma. Ime protura potiče od grčkih reči protos (prvi) i oura (rep). Italijanski naučnik Antonio Sylvestris ih je prvi otkrio u stelji 1907. godine blizu Sirakuze. Protura...

Predstavnici reda Collembola su sitni beskrilni insekti čija veličina se obično kreće od 1 do 5 mm, ali se njihova veličina kreće u znatno većem rasponu – od 0,12 do 17 mm. Prisustvo antena i odsustvo ceraka razlikuje ih od drugih entognatnih insekata – redova Protura i Diplura. Do danas je opisano oko 7500 vrsta. Collembola...

Red Diplura je jedan od tri reda grupisanih u grupu Entognatha. Ova grupa primitivnih insekata ima zajedničkog pretka sa ostalim insektima, stoga što se veoma rano odvojila od osnovne evolutivne linije i utabala sopstveni evolutivni put. Filogenetske veze između predstavnika Entognatha nisu do kraja razrešene, ali novije studije pokazuju da je ovo polifilogenetska klada. Od svih ostalih predstavnika grupe Entognatha vrste iz reda Diplura se razlikuju po dva izraštaja na kraju abdomena. Diplura...

Red bogomoljki (Mantodea) predstavljen je krupnim, izduženim, kopnenim insektima, često neobičnog izgleda, zelene, žućkasto sive boje ili ređe živih boja i oblika koji podsećaju na neki cvet ili list. Prema proceni entomologa, na Zemlji postoji 1500 – 2300 vrsta ovih insekata, a većina živi u tropskim područjima: 880 u Africi, 530 u Aziji, najmanje 165 u Okeaniji, 410 na američkom kontinentu i svega 24 u Evropi. Bogomoljke...

Hordati su grupa životinja kojoj pripada i sam čovek, a predstavlja poseban organizacioni razdeo, koji se po nizu anatomskih i morfo-fizioloških odlika razlikuje od svih drugih razdela životinja. Iako su po broju vrsta hordati mala grupa, oni predstavljaju najmlađu i evoluciono najprogresivniju grupu životinja koja je naselila našu planetu. Ovaj razdeo se sreće i pod nazivima Chordata i Chordonia. Hordati...

Ribe (lat. Pisces) su slatkovodni i morski organizmi koji su međusobno filogenetski povezani i čine karakterističnu faunu svih mora, okeana i većine slatkovodnih ekosistema naše planete. Samim tim one imaju zajedničke osobine koje ih karakterišu i jasno odvajaju od ostalih klasa filuma Chordata. Do danas je poznato oko 28 000 vrsta riba, pa prema tome polovina kičmenjaka je iz ove grupe. Ribe...

Kod životinja se već u ranim fazama razvića formiraju različito diferencirane duplje. U početku su obično ispunjene kolioidnom tečnošću. Tokom kasnijih procesa embriogeneze se formiraju definitivne duplje adultnih oblika. One se prema postanku i morfološkim karakteristikama veoma razlikuju. Kod dvoslojnih životinja telesna duplja se formira između endoderma i ektoderma. Kod sunđera je ispunjena mezoglejom koja predstavlja želatinozni matriks u kome se nalaze različiti tipovi ćelija. Životinje...

Predstavnici infracarstva Protostomata su životinje kod kojih tokom ontogeneze od blastoporusa gastrule nastaje definitivan usni otvor, a na suprotnom kraju se diferencira analni otvor, kao ektodermalna pukotina. Brazdanje jajnih ćelija je spiralno i determinisano. Nervni sistem je kod njih na ventralnoj strani tela. Celom nastaje razmicanjem mezoderma, šizocelno. U okviru infracarstva Protostomata se izdvaja veliki broj razdela. Protostomata...

Infracarstvo Deuterostomata obuhvata nekoliko razdela čiji broj zavisi od klasifikacionih šema. Ovde će biti prikazan sistem koji je sačinio Stefan Luketa 2009. godine i koji obuhvata sedam razdela. Najproblematičniji su izumrli razdeli koji se često ne razmatraju u klasifikacionim sistemima. Razlog je slabo proučena građa ovih fosilnih životinja. Deuterostomata...

Ranije su se u grupu Radiata svrstavala samo dva razdela - Cnidaria i Ctenophora koji imaju dosta zajedničkih karakteristika. Međutim, molekularnobiološkim analizama je utvrđeno da i razdeo Myxozoa spada u ovu grupu. S obzirom da su predstavnici ovog novoubačenog razdela usled parazitskog načina života toliko uprostili građu ne možemo govoriti o zajedničkim karakteristikama sa druga dva razdela. Zbog toga ćemo njih zanemariti i ovde opisati primarnu građu životinja iz razdela Radiata. Radiata...

Većina zoologa je sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka u okviru Metazoa izdvajala dva nadrazdela - Parazoa i Eumetazoa. U grupu Parazoa su svrstavana dva razdela - Placozoa i Porifera. Danas se smatra da ova dva razdela nisu blisko srodna, te oni izdvajaju u zasebne grupe. Naime, razdvajanje ove dve grupe u zasebne nadrazdele je sasvim opravdano jer među njima nema puno zajedničkih osobina. Jedina karakteristika koja povezuje ova dva razdela je odsustvo tkiva i organskih sistema, odnosno to su organizmi na kolonijskom nivou morfološke organizacije. Parazoa...

Cycloneuralia je relativno mala grupa životinja koja obuhvata, prema različitim shvatanjima, šest ili sedam razdela. Naime, pojedini autori (Ehlers & al. 1996, Peterson & Eernisse 2001) u okviru grupe Cycloneuralia razlikuju pet grupa: Kinorhyncha, Loricifera, Nematoda, Nematomorpha i Priapulida, dok pojedini autori (Nielsen 2001) ove grupe objedinjuju pod nazivom Introverta. Nielsen (2001) grupi Introverta priključuje i šestu grupu - Gastrotricha, te ovih šest grupa klasifikuje u kladu Cycloneuralia. Analizirajući filogenetske odnose u grupi uočeno je da su tri grupe - Kinorhyncha, Loricifera i Priapulida u najbližem srodstvu, te se razmatraju pod nazivom Cephalorhyncha. Cycloneuralia...

RADOVI IZ BOTANIKE

2010-07-02T13:13:00.000-07:00

U ovoj sekciji prezentacije su prikazana online predavanja i tekstovi koji imaju za temu botaničke pojmove. Do danas je Stefan na sajtu BioNet škole objavio oko 40 tekstova vezanih za ovu biološku nauku, kao i 4 online predavanja na svom YouTube kanalu.

Podcarstvo biljaka (Plantae) obuhvata primarno fotoautotrofne, kopnene, sesilne organizme rasprostranjene po celoj Zemlji. Razmnožavaju se polno - smenom generacija i bespolno - vegetativnim putem. Telo većine predstavnika je diferencirano u vegetativne organe: koren, stablo i listove, a kod skrivenosemenica razvijaju se i organi za polno razmnožavanje: cvet, plod i seme. Biljke...

Prašnici predstavljaju cvetne organe koji nose mikrosporangije u kojima se obrazuje polen. Polen se još označava i kao cvetni prah. Prašnici su u najvećem broju slučajeva izgrađeni od prašničkog konca (filamenta) i prašnice (antera). Prašnice se sastoje od dve poluantere koje su međusobno razdvojene sterilnim tkivom (konektivom). Svaka poluantera je izgrađena najčešće od dve polenove kesice u kojima se obrazuje polen i takvi prašnici se označavaju kao diecki. Kod nekih biljaka dolazi do uzdužne deobe prašnica koje u tom slučaju nose po jednu poluanteru, pa se takvi prašnici označavaju kao monecki. Biološka nauka koja se bavi proučavanjem polenovih zrna i spora se naziva palinologija. Polen...

Do danas je opisano oko 280 000 vrsta. Međutim, broj recentnih biljnih vrsta ne treba shvatiti kao definitivan, iz razloga što se naročito u još nedovoljno istraženim oblastima tropa i suptropa neprekidno otkrivaju nove vrste. U početku su se u carstvo biljaka klasifikovali svi poznati, a nepokretni organizmi. Kasnije, sa otkrićem mikroorganizama, u biljke su svrstani još virusi, bakterije i mikroskopske alge. Zbog toga što se među ovim organizmima nalaze i primarno heterotrofni organizmi, fotoautotrofnost se nije više mogla koristiti kao ključna karakteristika biljaka. Sem virusa i bakterija sve ostale grupe se karakterišu prisustvom vakuole i ćelijskog zida. Danas se pod biljkama podrazumevaju primarno fotoautotrofni, višećelijski organizmi sa specifičnim tipom vegetativnih ćelija i prisustvom tkiva. Klasifikacija biljaka...

Monokotiledone biljke ili monokotile (Liliopsida) predstavlja jednu od dve grupe razdela skrivenosemenica. Ova velika grupa biljaka obuhvata oko 59 000 vrsta koje su klasifikovane u oko 3000 rodova. Ova grupa skrivenosemenica je veoma važna jer obuhvata biljke koje dominiraju velikim delovima Zemlje i koje su ekonomski veoma važne. U okviru ove klase skrivenosemenica se nalaze uglavnom zeljaste vrste. Karakterišu se prisustvom samo jednog kotiledona na klici. On često ima funkciju apsorpcije organskih materija iz endosperma semena. Glavni koren najčešće vrlo rano izumire i zamenjuju ga adventivni koreni. Zbog toga ove biljke imaju žiličast tip korenovog sistema. Liliopsida...

Klasa Magnoliopsida predstavlja veliku grupu razdela skrivenosemenica koja obuhvata oko 200 000 vrsta. Ova klasa skrivenosemenica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke koje imaju klicu sa dva kotiledona, a retko se sreću izuzeci koji imaju jedan kotiledon. Glavni koren koji nastaje iz korenka klice najčešće ostaje dugo u životu i razvija se obično u osovinski korenov sistem. Provodni snopići su na poprečnom preseku stabla raspoređeni u jednom krugu. Pomoću kambijuma stablo drvenastih biljaka može sekundarno da deblja. Listovi su obično naizmenično raspoređeni, a ređe su naspramni. Većinom imaju mrežastu nervaturu i često su prisutni zalisci. Magnoliopsida...

Predstavnici reda Caryophyllales obuhvataju najčešće višegodišnje zeljaste biljke i polužbunove, dok je manji broj vrsta iz kategorije žbunova ili manjih drveća. Listovi su im celi. Poseduju prave sudove, a članovi sudova su sa prostom perforacijom. U sastav stoma najčešće ulaze dve ili tri ćelije pomoćnice, dok kod manjeg broja vrsta u građu stoma ulaze četiri ćelije pomoćnice ili potpuno odsustvuju. Cvetovi su obično dvopolni, a ređe jednopolni, dok krunica najčešće izostaje. Polenova zrna većine predstavnika su troćelijska. Caryophyllales...

Predstavnici reda Poales su filogenetski izvedeni od predstavnika reda Liliales. Pošto se sve vrste reda Liliales oprašuju entomofilno, može se pratiti u okviru reda Poales niz postepenih prelaza od entomofilnog ka anemofilnom tipu oprašivanja. U vezi sa prelaskom na anemofiliju usledila je duboka promena u morfologiji cveta i cvasti. Tako se već kod najprimitivnijih predstavnika reda primećuju cvetovi slični tipičnom cvetu familije Poaceae. U cvetovima je došlo do redukcije perijanta i andreceuma. Najvažnija osobina je izrazito razvijanje endosperma. Poales...

Familija mahunarki (Fabaceae) je jedna od najbrojnijih u okviru dikotiledonih skrivenosemenica. Obuhvata oko 19.500 vrsta koje su rasprostranjene širom sveta. Dve najtipičnije karakteristike ove grupe biljaka su mahuna i leptirasti cvetovi. U familiju su uključene mnoge ekonomski značajne biljke. Među ovim vrstama nalazi se veliki broj lekovitih, kao i otrovnih predstavnika. Mahunarke...

Cercideae je subfamilija (potporodica) u sklopu familije mahunarki koja ima kosmopolitsku rasprostranjenost. U okviru ove subfamilije se nalaze predstavnici drvolikog i lijanskog habitusa. Korenski sistem ovih biljaka nikada ne stupa u simbiozu sa azotofiksirajućim bakterijama. Listovi su prosti. Cercideae...

Familija glavočika (Asteraceae, Compositae) predstavlja najobimniju familiju klase dikotiledonih skrivenosemenica, a ujedno i jedina familija reda Asterales. Obuhvata preko 1500 rodova sa više od 23000 vrsta rasprostranjenih širom sveta. Predstavnici ove familije najčešće naseljavaju umerene oblasti i planinske regione tropa, a nalaze se na otvorenim i često suvljim staništima. Na prostoru Srbije i Crne Gore nalazi se više od 80 rodova sa preko 400 vrsta. Najstariji fosilni ostaci poznati su od oligocena. Glavočike...

U okviru reda Zingiberales se uočavaju dve filogenetske linije koje imaju dosta morfoloških razlika, pa se u starijim klasifikacionim sistemima nisu dovodile u bliske srodničke odnose. Međutim, novija molekularnobiološka i genetička istraživanja su pokazala da su ova dva filogenetska pravca srodna. Red obuhvata zeljaste biljke koje naseljavaju suvozemne ekosisteme ili su stanovnici slatkih voda i mora. Stabljika predstavnika podreda Commelinineae podseća na stabljiku trava. Stabljika je na čvorovima zadebljala, a listovi su sa rukavcima. Predstavnici podreda Zingiberinae su često vrlo krupne biljke, sa rizomom različitog oblika. Zingiberales...

Familija kozlaca (Araceae) je grupa monokotiledonih biljaka koja se svrstava u red Alismatales. Obuhvata 106 rodova u koje je klasifikovano oko 4000 vrsta. Pojedini predstavnici ove familije se gaje kao ukrasne biljke zahvaljujući zanimljivim cvetovima i velikim listovima. Pojedine vrste koriste domoroci iz tropskih regiona u svojoj ishrani. Takođe, pojedine biljke ove familije se koriste i u medicini. Familija Araceae je široko rasprostranjena. Najveći broj predstavnika naseljava tropske i suptropske oblasti, dok je u umerenoj zoni poznat samo mali broj vrsta. Araceae...

Familija vodenih bokvica (Alismataceae) je grupa monokotiledonih skrivenosemenica koja je klasifikovana u red Alismatales. Predstavnici ove familije imaju široko rasprostranjenje. Najveći broj vrsta naseljava predele severne Zemljine hemisfere, dok manji broj vrsta naseljava tropske i umerene predele. Biljke ove familije obično naseljavaju bare, a nešto ređe sporotekuće reke ili donje tokove velikih reka. Alismataceae...

Familija Zosteraceae je mala grupa monokotiledonih skrivenosemenica (Liliopsida) čiji je status potvrđen od većine botaničara i koja se kalsifikuje u red Alismatales. To su veoma interesantne biljke sa biološke tačke gledišta koje su prilagođene životu u slanoj vodi mora i okeana. Zbog svojih dugih linearnih listova i slabo uočljivih cvetova i plodova, lako se mogu identifikovati kao alge. Zbog ovih specifičnosti često se nazivaju “vodene trave". Zosteraceae...

Familija oštrica (Cyperaceae) jedna od najobimnijih familija monokotiledonih skrivenosemenica koja obuhvata oko 4350 vrsta obuhvaćenih u 98 rodova. Predstavnici ove familije su široko rasprostranjeni, a naročito u umerenim i hladnim regionima. Familija Cyperaceae obuhvata uglavnom višegodišnje, a u manjoj meri i jednogodišnje biljke koje se karakterišu kratkim ili dugim rizoidima koji se simpodijalno granaju. Svi predstavnici su zeljaste, busenaste biljke izuzev vrste roda Microdracoides koje su drvenaste. Cyperaceae...

Prema AGP sistemima iz 1998. i 2003. godine, kao i većini klasičnih klasifikacionih shema, familija Lardizabiaceae se svrstava u red Ranunculales. U okviru ove familije se nalaze predstavnici sa lijanskim habitusom, a manji broj vrsta je sa žbunolikim habitusom. Listovi su spiralno raspoređeni. Po građi su perasto složeni i bez zalistaka. Mezoderm sadrži kalcijumove oksalatne kristale. Ovi kristali su obično pojedinačno prizmatični. Lardizabiaceae...

Caesalpinioideae je podfamilija u sklopu familije mahunarki. U okviru ove podfamilije se nalaze predstavnici žbunolikog i drvenolikog, ređe zeljastog habitusa. Biljke ove grupe mahunarki su često sa ektotrofnom mikorizom, a azotofiksacija se dešava u nekim vrstama. Caesalpinioideae...

Jedna od najobimnijih i najznačajnijih familija biljaka je svakako familija trava (Poaceae, Greminaceae). Obuhvata oko osam hiljada predstavnika koji se najčešće grupišu u 3 do 11 podfamilija. Familija trava je kosmopolitski rasprostranjena, odnosno njeni predstavnici naseljavaju kopnene ekosisteme svih kontinenata. Naseljavaju raznovrsna staništa, od pustinja do močvara i sve do najvećih nadmorskih visina gde uspeva zeljasta vegetacija. Najveći broj predstavnika ove familije nastanjuje tropske predele, ali masovno razviće postižu uglavnom u umerenoj zoni. Biocenozu livada, stepa i prerija uglavnom čine predstavnici ove grupe monokotiledonih skrivenosemenica. Poaceae...

Familija Liliaceae predstavlja veliku grupu monokotiledonih skrivenosemenica koja obuhvata oko 2800 vrsta grupisanih u oko 170 rodova. Prema starim klasifikacionim sistemima u okviru ove familije se nalazio mnogo veći broj vrsta koje su u kasnijim sistemima izdvojene u veći broj zasebnih familija. U APG II klasifikacionom sistemu koji je objavila velika grupa botaničara 2003. godine ponovo se prihvatilo najstarije shvatanje familije. Međutim, zbog toga što najveći broj savremenih botaničara ipak smatra da se radi o većem broju zasebnih familija, ovde će biti razmatrane karakteristike familije Liliaceae u užem smislu. Liliaceae...

Familija usnatica (Lamiaceae, Labiatae) obuhvata, prema različitim autorima, između 6900 i 7200 vrsta koje su grupisane u 233 do 263 roda. Predstavnici ove familije su kosmopolitskog rasprostranjenja, ali najveći broj vrsta naseljava Mediteransku oblast i centralnu Aziju. U familiju usnatica se nalaze uglavnom zeljaste jednogodišnje ili višegodišnje biljke, nešto ređe polužbunovi i žbunovi, a retko niske drvenaste vrste. Žlezde na epidermisu su najčešće dobro razvijene i sadrže etarska ulja (mešavinu terpenoidnih jedinjenja) ili ugljene hidrate. Lamiaceae...

Familija Tofieldiaceae je mala grupa monokotiledonih skrivenosemenica. Ovu familiju je prvi opisao Tahtadžjan 1995. godine. Danas je prihvaćena od malog broja botaničara. Prema APG I sistemu iz 1998. godine ova familija je svrstana u red Alismatales, a i prema APG II sistemu iz 2003. godine status joj je ostao nepromenjen. Prema nekim klasifikacijama familija Tofieldiaceae se izdvaja u samostalan red pod nazivom Tofieldiales. Tofieldiaceae...

Familija Butomaceae je grupa monokotiledonih skrivenosemenica koja se klasifikuje u red Alismatales. Obuhvata samo jedan rod Butomus sa jednom vrstom B. umbellatus. Ova vrsta se često uzgaja kao ukrasna biljka. U nekim delovima Rusije se rizomi ove biljke koriste u ishrani. Ova grupa monokotila je priznata od većine sistematičara kao zasebna familija. Vrsta Butomus umbellatus je rasprostranjena u severnoj umerenoj zoni. Naime, ova biljka je prvobitno naseljavala područje Evrope i Azije, ali je u novije vreme čovek preneo i u Severnu Ameriku kao ukrasnu biljku. Butomaceae...

Familija Hydrocharitaceae je grupa monokotiledonih skrivenosemenica klasifikovana u red Alismatales. To su slatkovodne, brakčate submerzne ili marinske biljke. Obično plutaju na vodi, a pojedine se razvijaju ispod površine vode. U ovu familiju spadaju zeljaste jednogodišnje ili višegodišnje biljke. Široko su rasprostranjene. Naseljavaju centralne delove Severne Amerike, severne i istočne predele Južne Amerike, Evropu, Centralnu i Jugoistočnu Aziju, kao i delove severne Australnije. Pored toga nalaze se i u Indijskom okeanu, kao i u delovima Tihog okeana. Hydrocharitaceae...

Familija Potamogetonaceae je grupa monokotiledonih skrivenosemenica (Liliopsida) koja se klasifikuje u red Alismatales. Ova familija je priznata od strane većine botaničara, ali je njena definicija problematična. U okviru ove grupe se nalaze biljke koje naseljavaju slatkovodne, brakčate i slane vode. Naseljavaju uglavnom vantropske oblasti Evrope, Azije, Severne Afrike i Grenlanda. Predstavnici tropskih predela su tokom cele godine u vegetacionom periodu, dok vrste hladnijih staništa, gde je voda često zaleđena preko hladnijih delova godine, preživljavaju ove periode u obliku rizoma na dnu vodenih basena. Potamogetonaceae...

Faboideae je podfamilija u slopu familije mahunarki. U okviru ove podfamilije pretežno srećemo jednogodišnje i višegodišnje zeljaste biljke, ređe žbunove, a sasvim retko drveće. Takođe, ova grupa obuhvata i veliki broj zeljastih i drvenastih lijanskih predstavnika. Korenov sistem je sa kvržičastim bakterijalnim zadebljanjima. Faboideae...

Familija pomoćnica (Solanaceae) obuhvata između 90 i 100 rodova u okviru kojih se nalazi oko 2700 vrsta. Predstavnici ove familije su rasprostranjeni u tropskim, suptropskim i umerenim regionima Evrope, Azije i Amerike. Centar njihovog rasprostranjenja se nalazi u centralnoj i južnoj Americi. Predstavnici familije Solanaceae su najčešće jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje zeljaste biljke, a izuzetno retko su žbunaste i drvenaste vrste. Manji broj vrsta pripada kategoriji lijana. Za ove biljke je karakteristično simpodijalno grananje. Poznati su predstavnici iz kategorije spifita, a ponekada na stabljikama poseduju trnove. Solanaceae...

Familija ljutića (Ranunculaceae) obuhvata oko 2450 vrsta koje su grupisane u 62 roda. Latinski naziv familije potiče od deminutiva latinske reči rana što znači žaba (deminutiv jeranuncula što znači žabica) zbog amfibijskog načina života mnogih vrsta iz ove familije. Kosmopolitski je rasprostranjena, ali većina predstavnika naseljava umerene i severne predele severne Zemljine hemisfere. Na Balkanskom poluostrvu su zabeležene 22 endemične vrste iz ove familije. To su uglavnom kopnene biljke, mada ima i manji broj vodenih predstavnika. Veliki broj vrsta familije Ranunculaceae sadrže toksična jedinjenja koja štetno deluju na domaće životinje, te su nepoželjne na livadama i pašnjacima. Ranunculaceae...

Familija krstašica ili kupusnjača (Brassicaceae, Cruciferae) je obimna grupa biljaka u koju spada oko 3700 vrsta grupisanih u oko 330 rodova. Familija ima kosmopolitsko rasprostranjenje, ali se najveći broj vrsta nalazi na severnoj Zemljinoj hemisferi, i to u hladnom, odnosno borealnom i umerenom pojasu. Krstašice naseljavaju najraznovrsnija staništa, a u planinskim pojasevima dopiru i do gornje granice prostiranja vegetacije. U okviru familije krstsašica se nalaze pretežno jednogodišnje, dvogodišnje ili višegodišnje zeljaste biljke, mada manji broj vrsta spada u kategoriju polužbunova. Stablo može biti razgranato ili nerazgranato. Krstašice...

Mimosoideae je podfamilija u sklopu familije mahunarki. Predstavnici ove podfamilije su najčešće drvenaste i žbunolike biljke, a retko poludrvenaste ili zeljaste. U narodu su biljke podfamilije Mimosoideae poznate kao mimoze. Mimosoideae...

Familija makova (Papaveraceae) je relativno mala grupa skrivenosemenica koja obuhvata oko 230 grupisanih u 23 roda. Naziv familije potiče od latinske reči za mak - papaver. Familija makova je opšteprihvaćena u literaturi i relativno jasno definisana. U starijoj literaturi svrstavana je u red Papaverales sa familijama Hypecoaceae i Fumariaceae. Kosmopolitskog je rasprostranjenja, ali se najveći broj vrsta nalazi u umerenoj zoni severne hemisfere, ali veliki broj predstavnika se nalazi i u suptropskim oblastima. Na teritoriji Srbije raste sedam vrsta iz četiri roda. Većina predstavnika familije Papaveraceae spadaju u kategoriju zeljastih, jednogodišnjih i višegodišnjih biljaka. Papaveraceae...

Familija kopriva (Urticaceae) je grupa skrivenosemenica koja obuhvata oko 900 vrsta klasifikovanih u oko 40 rodova. Kosmopolitskog je rasprostranjenja, mada su vrste ove familije najbrojnije u tropskim i suptropskim predelima Zemljine lopte. Na teritoriji Srbije do danas je zabeleženo šest vrsta iz dva roda. Poznata je i jedna endemična vrsta za Balkansko poluostrvo. U familiju kopriva spadaju i predstavnici iz kategorija ruderalnih i korovskih biljaka. Pojedine vrste se od davnina koriste u narodnoj medicini zbog izuzetnih lekovitih i imunoloških karakteristika. U ovu familiju spada i ramija (Boehmeria nivea) koja je cenjena tekstilna biljka iz suptropskih i tropskih područja Azije. Urticaceae...

Familija iglica (Geraniaceae) je grupa skrivenosemenica koja obuhvata oko 800 vrsta raspoređenih, prema različitim klasifikacijama, u 7 do 11 rodova. Ove biljke su rasprostranjene na svim kontinentima izuzev Antarktika. Međutim najveći broj vrsta je rasprostranjen u umerenoj zoni severne Zemljine hemisfere, mada su poznati predstavnici ove familije i u tropskim oblastima. Tako, rod Pelargonium je najzastupljeniji u Južnoj Africi. Nisu retko sretane ni na staništima koja se nalaze na nadmorskoj visini preko 2000 metara. Ekonomski značaj familije iglica je mali. Neke vrste iz roda Pelargonium se gaje zbog njihovog aromatičnog ulja koje se koristi u proizvodnji parfema. Pojedini predstavnici iz drugih rodova se kultivišu zbog dekorativnih svojstava, dok se pojedine vrste koriste u medicini. Geraniaceae...

Familija šaševa (Acoraceae) je mala familija koja obuhvata samo jedan rod - Acorus sa šest vrsta od kojih je najpoznatija Acorus calamus. U okviru ove familije se sreću neke od evolutivno najprimitivnijih monokotiledonih skrivenosemenica. Ovaj rod je prvi izdvojio u zasebnu familiju ruski botaničar Martinov 1820. godine. Međutim, u kasnijim klasifikacionim sistemima skrivenosemenica ovaj rod su svi botaničari svrstavali u familiju Araceae. Tek krajem dvadesetog veka su pojedini autori ponovo uspostavili validan status ove familije na osnovu molekularnobioloških analiza. Acoraceae...

HOBIJI

2009-01-23T14:13:00.000-08:00

HEMIJA

Jedna od prirodnih nauka koju najviše voli je hemija. Oblast hemije koju najbolje poznaje i iz koje ima najveći broj objavljenih tekstova je organska hemija.

Iz hemije ugljovodonika ima istoimeni blog koji je osnovao 4. novembra 2007. godine sa željom da na jednom mestu koje je lako dostupno velikom broju ljudi koje interesuje ova oblast organske hemije sistematično prikaže savremena znanja koja se tiču hemije ugljovodonika. Takođe, na blogu se nalazi i englesko-srpski rečnik pojmova koji se najčešće koriste u ovoj nauci. Na blogu se, za sada, nalaze sledećI tekstovi:

1. Opšte osobine i klasifikacija ugljovodonika

2. Nomenklatura alkana

3. Fizičke osobine alkana

4. Nomenklatura alkena

5. Fizičke osobine alkena

6. Hemijske osobine alkena

7. Opšte osobine diena

8. Opšte osobine cikloalkena

Pored tekstova, na blogu se nalazi i najveća zbirka zadataka na internetu iz ove oblasti hemije. U okviru ove zbirke svi zadaci su podeljeni u dve sekcije:

1. Teorijski zadaci - u okviru ove sekcije se nalazi veći broj podsekcija i 89 zadataka za čije rešavanje nije potrebno računanje.

2. Stehiometrijski zadaci - u okviru ove sekcije se nalazi 86 zadataka za čije rešavanje je potrebno stehiometrijsko znanje, odnosno da bi ste došli do rešenja morate koristiti više ili manje matematičko znanje.

ISTORIJA SLIKARSTVA

U želji da objavi par tekstova iz oblasti istorije modernog slikarstva osnovao je blog pod nazivom «Moderno slikarstvo» 27. juna 2008. godine budući da na internetu ne postoji ni jedan sajt iz ove oblasti istorije umetnosti. Na njemu se nalaze tekstovi o pravcima, slikarima i njihovim najpoznatijim slikama. Pored tekstova, na blogu se nalaze galerije slika iz ovog perioda razvoja slikarstva. U nastavku teksta se nalazi spisak tekstova koji su do sada objavljeni na ovom blogu.

1. Karakteristike impresionizma

2. Karakteristike postimpresionizma

3. Karakteristike fovizma

4. Karakteristike ekspresionizma

5. Karakteristike kubizma

6. Gospođice iz Avinjona

Pored gore nabrojanih tekstova, na ovom blogu se nalaze i sledeće galerije poznatih slikara iz perioda moderne:

1. Moneovo rano delo

2. Pikasovo rano delo

3. Pikasov plavi period

4. Pikasov ružičasti period

5. Pikasov kubistički period

LINKOVI

2008-12-11T12:04:00.000-08:00

SLIČNI SAJTOVI.

1. YouTube kanal

2. Nezvanična prezentacija

3. Prezentacija na BioNet školi

PRIJATELJI SAJTA.

1. Algoloblog Ovaj blog je osnovan 1. januara 2008. godine sa ciljem popunjavanja praznina interneta na polju algologije ili fikologije. Na njemu se nalazi veliki broj tekstova koji su raspoređeni u kategorije.

2. BioNet škola. Na ovom sajtu se nalazi veliki broj tekstova iz raznih oblasti biologije na srpskom jeziku. Autor je diplomirani biolog Snežana Trifunović koja je zaposlena u srednjoj Medicinskoj školi u Požarevcu. Ona je ovaj sajt osnovala sa namerom da svojim učenicima olakša učenje gradiva iz biologije. Tim povodom je postavila skripte koje obuhvataju programom predviđeno gradivo, ali za razliku od udžbenika, ono je u skriptama predstavljeno na sistematizovaniji i učenicima prihvatljiviji način. Na sajtu se takođe pored skripti nalaze i brojni tekstovi koji proširuju okvire srednjoškolskog gradiva i time zainteresovanim učenicima daje mogućnost proširivanja znanja iz ove nauke i daje im solidnu osnovu za biološki fakultet, kao i za druge fakultete gde se predaje biologija. Pojedine tekstove mogu koristiti i studenti, jer su po količini i kvalitetu informacija na nivou univerzitetskog školovanja. Pored brojnih skripti i tekstova, na sajtu se nalaze i mnoge lekcije iz virtuelne nastave koja animacijama i ilustracijama približava materiju koju obrađuje. Nakon virtuelnih lekcija, nalaze se virtuelni testovi, koji su u obliku kviza i samim tim zanimljiviji od klasičnih testova, a služe za proveru stečenih znanja iz biologije. Na sajtu se nalazi i forum na kome možete postaviti pitanje iz bilo koje oblasti biologije, a neko od urednika ili članova će vam odgovoriti u kratkom roku. Ukoliko biste želeli da objavite svoj tekst na bilo koju temu iz biologije, to možete uraditi na ovom sajtu. Ukoliko želite tekst će biti potpisan Vašim imenom i prezimenom ili samo pseudonimom. Prednost ovog sajta u odnosu na Vikipediju koja nudi sličnu mogućnost je ta što na BioNet školi Vaš tekst možete samo Vi menjati, a takođe na svoje delo možete staviti potpis, što na Vikipediji ne možete. U svakom slučaju ukoliko Vas zanima biologija posetite ovaj sajt.

3. Hemija ugljovodonika Ovaj blog je osnovan 4. novembra 2007. godine sa ciljem da na jednom mestu sistematično skupi dosadašnja znanja iz oblasti ugljovodonika i da tako formirana baza bude najveća na srpskom jeziku.

4. Moderno slikarstvo Ovaj blog je osnovan 27. juna 2008. godine i predstavlja pokušaj jednog amatera da prikaže osnovne karakteristike perioda, slikara i njihovih najznačajnijih dela u okviru moderne.

5. Viva Fizika Na ovom sajtu, osnovanom 2005. godine, se pored tekstova iz fizike, nalaze i oni sa tematikama srodnih nauka poput astronomije, matematike i hemije, ali i biologije. Na naslovnoj strani sajta se nalaze najnovije vesti iz sveta nauke. Pored vesti, na naslovnoj strani se nalaze i mnogi propratni sadržaji poput slučajne naučne slike, izjava poznatih naučnika, stanje mesečevih mena... Na sajtu se nalazi i dosta posećen forum na kome se nalaze teme iz mnogih oblasti nauke, među kojima i one iz biologije. Autor ovog sajta je Milija Jovičić koji je kreirao ovaj sajt radi okupljanja mladih ljudi na internetu i popularizacije nauke.

TEKSTOVI IZ SISTEMATIKE ALGI

2008-12-03T12:48:00.001-08:00

MALI RAZDELI ALGI

1. Opšte karakteristike razdela Glaucophyta, Algoloblog, 2008.

2. Opšte karakteristike razdela Cryptophyta, Algoloblog, 2008.

3. Opšte karakteristike razdela Dinophyta, Algoloblog, 2008.

4. Opšte karakteristike razdela Haptophyta, Algoloblog, 2008.

5. Opšte karakteristike razdela Raphidophyta, Algoloblog, 2008.

6. Klasifikacija razdela Raphidophyta, Algoloblog, 2008.

7. Opšte karakteristike razdela Eustigmatophyta, Algoloblog, 2008.

8. Opšte karakteristike razdela Dictyochophyta, Algoloblog, 2008.

9. Opšte karakteristike razdela Chlorarachniophyta, Algoloblog, 2008.

CYANOPROCARYOTA

1. Ćelijski omotači Cyanoprocaryota, Algoloblog, 2008.

2. Morfologija Cyanoprocaryota, Algoloblog, 2008.

3. Nukleoplazma Cyanoprocaryota, Algoloblog, 2008.

4. Karakteristike reda Chroococcales, Algoloblog, 2008.

5. Karakteristike reda Nostocales, Algoloblog, 2008.

6. Karakteristike reda Oscillatoriales, Algoloblog, 2008.

7. Karakteristike reda Stigonematales, Algoloblog, 2008.

8. Azotofiksacija modrozelenih prokariota, Algoloblog, 2008.

9. Klasifikacija razdela Cyanoprocaryota, Algoloblog, 2008.

10. Karakteristike roda Chamaesiphon, Algoloblog, 2008.

11. Karakteristike roda Chroococcus, Algoloblog, 2008.

12. Karakteristike roda Merismopedia, Algoloblog, 2008.

13. Karakteristike roda Microcrocis, Algoloblog, 2008.

14. Karakteristike roda Gloeocapsa, Algoloblog, 2008.

15. Karakteristike roda Rhabdoderma, Algoloblog, 2008.

16. Karakteristike roda Synechococcus, Algoloblog, 2008.

17. Karakteristike roda Anabaena, Algoloblog, 2008.

18. Karakteristike roda Nostoc, Algoloblog, 2008.

19. Karakteristike roda Romeria, Algoloblog, 2008.

20. Karakteristike roda Phormidium, Algoloblog, 2008.

21. Karakteristike roda Oscillatoria, Algoloblog, 2008.

RHODOPHYTA

1. Morfologija razdela Rhodophyta, Algoloblog, 2008.

2. Filogenija razdela Rhodophyta, Algoloblog, 2008.

3. Klasifikacija razdela Rhodophyta, Algoloblog, 2008.

4. Karakteristike reda Batrachospermales, Algoloblog, 2008.

5. Karakteristike reda Ceramiales, Algoloblog, 2008.

6. Karakteristike reda Cryptonemiales, Algoloblog, 2008.

XANTHOPHYTA

1. Opšte karakteristike razdela Xanthophyta, Algoloblog, 2008.

2. Klasifikacija razdela Xanthophyta, Algoloblog, 2008.

3. Karakteristike reda Chloramoebales, Algoloblog, 2008.

4. Karakteristike reda Rhizochloridales, Algoloblog, 2008.

EUGLENOPHYTA

1. Opšte karakteristike razdela Euglenophyta, Algoloblog, 2008.

TEKSTOVI IZ OPŠTE ALGOLOGIJE

2008-12-03T12:46:00.000-08:00

OPŠTE KARAKTERISTIKE ALGI

1. Citologija algi, Algoloblog, 2008.

2. Morfologija algi, Algoloblog, 2008.

3. Ishrana algi, Algoloblog, 2008.

4. Boja i pigmenti algi, Algoloblog, 2008.

5. Taksonomija algi, Algoloblog, 2008.

6. Kladistika, Algoloblog, 2008.

7. Klasifikacija algi, Algoloblog, 2008.

8. Evolucija algi, Algoloblog, 2008.

9. Geografija algi, Algoloblog, 2008.

10. Ekološke grupe algi, Algoloblog, 2008.

11. Ekološki odnosi algi, Algoloblog, 2008.

12. Toksikologija algi, Algoloblog, 2008.

13. Značaj algi u prirodi, Algoloblog, 2008.

14. Značaj algi za čoveka, Algoloblog, 2008.

15. Razmnožavanje algi, Algoloblog, 2008.

16. Životni ciklus algi, Algoloblog, 2008.

17. Kretanje algi, Algoloblog, 2008.

ISTORIJA ALGOLOGIJE

18. Jean Baptiste Bory, Algoloblog, 2008.

TEKSTOVI IZ BOTANIKE

2008-12-03T12:44:00.000-08:00

FAMILIJE BILJAKA

1. FAMILIJA ASTERACEAE: Familija glavočika (Asteraceae, Compositae) predstavlja najobimniju familiju klase dikotiledonih skrivenosemenica, a ujedno i jedina familija reda Asterales. Obuhvata preko 1500 rodova sa više od 23000 vrsta rasprostranjenih širom sveta. Predstavnici ove familije najčešće naseljavaju umerene oblasti i planinske regione tropa, a nalaze se na otvorenim i često suvljim staništima. Na prostoru Srbije i Crne Gore nalazi se više od 80 rodova sa preko 400 vrsta. Najstariji fosilni ostaci poznati su od oligocena. Pogledajte ceo tekst...

2. FAMILIJA FABACEAE: Familija mahunarki, bobova ili leptirnjača (Fabaceae, Leguminosae, Papilionaceae) je jedna od najbrojnijih familija dikotiledonih skrivenosemenica i obuhvata oko 730 rodova sa oko 19500 vrsta. Familija je rasprostranjena širom sveta, odnosno kosmopolitska je. Narodni naziv mahunarke ova familija je dobila po karakterističnom plodu nazvanom mahuna, a naziv leptirnjače zbog karakterističnog izgleda cveta koji podseća na leptira sa zatvorenim krilima. U ovu familiju biljaka spadaju mnoge ekonomski značajne biljke, kao i one iz oblasti hortikulture. Značajan broj predstavnika su medonosne i lekovite biljke. Neke su otrovne. Pogledajte ceo tekst...

3. FAMILIJA LARDIZABALACEAE: Prema AGP sistemima iz 1998. i 2003. godine, kao i većini klasičnih klasifikacionih shema, ova familija se svrstava u red Ranunculales. U okviru ove familije se nalaze predstavnici sa lijanskim habitusom, a manji broj vrsta je sa žbunolikim habitusom. Listovi su spiralno raspoređeni. Po građi su perasto složeni i bez zalistaka. Mezoderm sadrži kalcijumove oksalatne kristale. Ovi kristali su obično pojedinačno prizmatični. Pogledajte ceo tekst...

4. FAMILIJA POACEAE: Jedna od najobimnijih i najznačajnijih familija biljaka je svakako familija trava (Poaceae, Greminaceae). Obuhvata oko osam hiljada predstavnika koji se najčešće grupišu u 3 do 11 podfamilija. Familija trava je kosmopolitski rasprostranjena, odnosno njeni predstavnici naseljavaju kopnene ekosisteme svih kontinenata. Naseljavaju raznovrsna staništa, od pustinja do močvara i sve do najvećih nadmorskih visina gde uspeva zeljasta vegetacija. Najveći broj predstavnika ove familije nastanjuje tropske predele, ali masovno razviće postižu uglavnom u umerenoj zoni. Biocenozu livada, stepa i prerija uglavnom čine predstavnici ove grupe monokotiledonih skrivenosemenica. Pogledajte ceo tekst...

5. FAMILIJA LILIACEAE: Ova familija predstavlja veliku grupu monokotiledonih skrivenosemenica koja obuhvata oko 2800 vrsta grupisanih u oko 170 rodova. Prema starim klasifikacionim sistemima u okviru ove familije se nalazio mnogo veći broj vrsta koje su u kasnijim sistemima izdvojene u veći broj zasebnih familija. U APG II klasifikacionom sistemu koji je objavila velika grupa botaničara 2003. godine ponovo se prihvatilo najstarije shvatanje familije. Međutim, zbog toga što najveći broj savremenih botaničara ipak smatra da se radi o većem broju zasebnih familija, ovde će biti razmatrane karakteristike familije Liliaceae u užem smislu. Pogledajte ceo tekst...

6. FAMILIJA CYPERACEAE: Familija oštrica (Cyperaceae) jedna od najobimnijih familija monokotiledonih skrivenosemenica koja obuhvata oko 4350 vrsta obuhvaćenih u 98 rodova. Predstavnici ove familije su široko rasprostranjeni, a naročito u umerenim i hladnim regionima. Familija Cyperaceae obuhvata uglavnom višegodišnje, a u manjoj meri i jednogodišnje biljke koje se karakterišu kratkim ili dugim rizoidima koji se simpodijalno granaju. Svi predstavnici su zeljaste, busenaste biljke izuzev vrste roda Microdracoides koje su drvenaste. Pogledajte ceo tekst...

7. FAMILIJA LAMIACEAE: Familija usnatica (Lamiaceae, Labiatae) obuhvata, prema različitim autorima, između 6900 i 7200 vrsta koje su grupisane u 233 do 263 roda. Predstavnici ove familije su kosmopolitskog rasprostranjenja, ali najveći broj vrsta naseljava Mediteransku oblast i centralnu Aziju. U familiju usnatica se nalaze uglavnom zeljaste jednogodišnje ili višegodišnje biljke, nešto ređe polužbunovi i žbunovi, a retko niske drvenaste vrste. Žlezde na epidermisu su najčešće dobro razvijene i sadrže etarska ulja (mešavinu terpenoidnih jedinjenja) ili ugljene hidrate. Pogledajte ceo tekst...

8. FAMILIJA SOLANACEAE: Familija pomoćnica (Solanaceae) obuhvata između 90 i 100 rodova u okviru kojih se nalazi oko 2700 vrsta. Predstavnici ove familije su rasprostranjeni u tropskim, suptropskim i umerenim regionima Evrope, Azije i Amerike. Centar njihovog rasprostranjenja se nalazi u centralnoj i južnoj Americi. Predstavnici familije Solanaceae su najčešće jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje zeljaste biljke, a izuzetno retko su žbunaste i drvenaste vrste. Manji broj vrsta pripada kategoriji lijana. Za ove biljke je karakteristično simpodijalno grananje. Poznati su predstavnici iz kategorije spifita, a ponekada na stabljikama poseduju trnove. Pogledajte ceo tekst...

9. FAMILIJA RANCULACEAE: Familija ljutića (Ranunculaceae) obuhvata oko 2450 vrsta koje su grupisane u 62 roda. Latinski naziv familije potiče od deminutiva latinske reči rana što znači žaba (deminutiv je ranuncula što znači žabica) zbog amfibijskog načina života mnogih vrsta iz ove familije. Kosmopolitski je rasprostranjena, ali većina predstavnika naseljava umerene i severne predele severne Zemljine hemisfere. Na Balkanskom poluostrvu su zabeležene 22 endemične vrste iz ove familije. To su uglavnom kopnene biljke, mada ima i manji broj vodenih predstavnika. Veliki broj vrsta familije Ranunculaceae sadrže toksična jedinjenja koja štetno deluju na domaće životinje, te su nepoželjne na livadama i pašnjacima. Pogledajte ceo tekst...

10. FAMILIJA BRASSICACEAE: Familija krstašica ili kupusnjača (Brassicaceae, Cruciferae) je obimna grupa biljaka u koju spada oko 3700 vrsta grupisanih u oko 330 rodova. Familija ima kosmopolitsko rasprostranjenje, ali se najveći broj vrsta nalazi na severnoj Zemljinoj hemisferi, i to u hladnom, odnosno borealnom i umerenom pojasu. Krstašice naseljavaju najraznovrsnija staništa, a u planinskim pojasevima dopiru i do gornje granice prostiranja vegetacije. U okviru familije krstsašica se nalaze pretežno jednogodišnje, dvogodišnje ili višegodišnje zeljaste biljke, mada manji broj vrsta spada u kategoriju polužbunova. Stablo može biti razgranato ili nerazgranato. Pogledajte ceo tekst...

11. FAMILIJA PAPAVERACEAE: Familija makova (Papaveraceae) je relativno mala grupa skrivenosemenica koja obuhvata oko 230 grupisanih u 23 roda. Naziv familije potiče od latinske reči za mak - papaver. Familija makova je opšteprihvaćena u literaturi i relativno jasno definisana. U starijoj literaturi svrstavana je u red Papaverales sa familijama Hypecoaceae i Fumariaceae. Kosmopolitskog je rasprostranjenja, ali se najveći broj vrsta nalazi u umerenoj zoni severne hemisfere, ali veliki broj predstavnika se nalazi i u suptropskim oblastima. Na teritoriji Srbije raste sedam vrsta iz četiri roda. Većina predstavnika familije Papaveraceae spadaju u kategoriju zeljastih, jednogodišnjih i višegodišnjih biljaka. Pogledajte ceo tekst...

12. FAMILIJA URTICACEAE: Familija kopriva (Urticaceae) je grupa skrivenosemenica koja obuhvata oko 900 vrsta klasifikovanih u oko 40 rodova. Kosmopolitskog je rasprostranjenja, mada su vrste ove familije najbrojnije u tropskim i suptropskim predelima Zemljine lopte. Na teritoriji Srbije do danas je zabeleženo šest vrsta iz dva roda. Poznata je i jedna endemična vrsta za Balkansko poluostrvo. U familiju kopriva spadaju i predstavnici iz kategorija ruderalnih i korovskih biljaka. Pojedine vrste se od davnina koriste u narodnoj medicini zbog izuzetnih lekovitih i imunoloških karakteristika. U ovu familiju spada i ramija (Boehmeria nivea) koja je cenjena tekstilna biljka iz suptropskih i tropskih područja Azije. Pogledajte ceo tekst...

13. FAMILIJA GERANIACEAE: Familija iglica (Geraniaceae) je grupa skrivenosemenica koja obuhvata oko 800 vrsta raspoređenih, prema različitim klasifikacijama, u 7 do 11 rodova. Ove biljke su rasprostranjene na svim kontinentima izuzev Antarktika. Međutim najveći broj vrsta je rasprostranjen u umerenoj zoni severne Zemljine hemisfere, mada su poznati predstavnici ove familije i u tropskim oblastima. Tako, rod Pelargonium je najzastupljeniji u Južnoj Africi. Nisu retko sretane ni na staništima koja se nalaze na nadmorskoj visini preko 2000 metara. Ekonomski značaj familije iglica je mali. Neke vrste iz roda Pelargonium se gaje zbog njihovog aromatičnog ulja koje se koristi u proizvodnji parfema. Pojedini predstavnici iz drugih rodova se kultivišu zbog dekorativnih svojstava, dok se pojedine vrste koriste u medicini. Pogledajte ceo tekst...

14. FAMILIJA ACORACEAE: Familija šaševa (Acoraceae) je mala familija koja obuhvata samo jedan rod - Acorus sa šest vrsta od kojih je najpoznatija Acorus calamus. U okviru ove familije se sreću neke od evolutivno najprimitivnijih monokotiledonih skrivenosemenica. Ovaj rod je prvi izdvojio u zasebnu familiju ruski botaničar Martinov 1820. godine. Međutim, u kasnijim klasifikacionim sistemima skrivenosemenica ovaj rod su svi botaničari svrstavali u familiju Araceae. Tek krajem dvadesetog veka su pojedini autori ponovo uspostavili validan status ove familije na osnovu molekularnobioloških analiza. Pogledajte ceo tekst...

15. Karakteristike familije Araceae, BioNet škola, 2009.

16. Karakteristike familije Alismataceae, BioNet škola, 2009.

17. Karakteristike familije Tofieldiaceae, BioNet škola, 2009.

18. Karakteristike familije Butomaceae, BioNet škola, 2009.

19. Karakteristike familije Hydrocharitaceae, BioNet škola, 2009.

20. Karakteristike familije Potamogetonaceae, BioNet škola, 2009.

PODFAMILIJE BILJAKA

1. Karakteristike podfamilije Cercidae, BioNet škola, 2008.

2. Karakteristike podfamilije Caesalpinioideae, BioNet škola, 2008.

3. Karakteristike podfamilije Mimosoideae, BioNet škola, 2008.

4. Karakteristike podfamilije Faboideae, BioNet škola, 2008.

VRSTE BILJAKA

1. Karakteristike vrste alpski žednjak, BioNet škola, 2008.

2. Karakteristike vrste narandžasti krin, BioNet škola, 2008.

3. Karakteristike vrste kaćun, BioNet škola, 2008.

4. Karakteristike vrste barski kaćun, BioNet škola, 2008.

5. Karakteristike vrste vučji jezik, BioNet škola, 2008.

6. Karakteristike vrste vitka pjeskarica, BioNet škola, 2008.

7. Karakteristike vrste dinarski rožac, BioNet škola, 2008.

8. Karakteristike vrste velebitska degenija, BioNet škola, 2008.

TEKSTOVI IZ ISTORIJE BIOLOGIJE, CITOLOGIJE, PROTOZOOLOGIJE I ZOOLOGIJE

2008-12-03T12:39:00.000-08:00

ISTORIJA BIOLOGIJE

1. Karl Line u XXI veku, Viva Fizika, 2008.

2. Detinjstvo Čarlsa Darvina, BioNet škola, Viva Fizika, 2008.

ZOOLOGIJA

1. Opšte karakteristike razdela Gnathostomulida, BioNet škola, 2008.

2. Opšte karakteristike podklase beskrilnih insekata, BioNet škola, 2008.

3. Opšte karakteristike reda Protura, BioNet škola, 2008.

4. Opšte karakteristike reda Mantodea, BioNet škola, 2008.

5. Opšte karakteristike razdela Hordata, BioNet škola, 2008.

6. Opšte karakteristike superklase Pisces, BioNet škola, 2008.

7. Opšte karakteristike reda Diplura, BioNet škola, 2008.

PROTOZOOLOGIJA

1. Opšte karakteristike razdela Sarcodina, BioNet škola, 2008.

2. Opšte karakteristike razdela Zoomastigophora, BioNet škola, 2008.

3. Opšte karakteristike razdela Sporozoa, BioNet škola, 2008.

4. Opšte karakteristike razdela Ciliophora, BioNet škola, 2008.

CITOLOGIJA

1. RIBOZOMI: Predstavljaju multimolekulske (multienzimske) strukture u ćeliji neophodne za odvijanje procesa sintezeproteina. Naučnik Palade je ove strukture otkrio 1955. godine primenom elektronskog mikroskopa. Zbog toga što sadrže veliku količinu ribonukleinskih kiselina nazvane su ribozomi. Prečnik ribozoma se kreće između 15 i 30 nm. Nalaze se u citosolu kako prokariotskih, tako i eukariotskih ćelija. Naime, ribozomi predstavljaju univerzalne komponente svih živih ćelija i smatraju se obligatnim strukturama ćelije. Ribozomi se zapažaju pod svetlosnim mikroskopom ili kao individualne partikule ili kao oblasti gde se nalazi veliki broj ribozoma. Pogledajte ceo tekst...

2. POLIRIBOZOMI: Odavno je uočeno da solitarni ribozomi u ćeliji nisu akteri sinteze proteina. Ulogu u povezivanju amino-kiselina u polipeptidni lanac ribozomi ispoljavaju samo ukoliko su velika i mala podjedinica udružene i, istovremeno, ujedinjene sa informacionom ili mesendžer RNK. Veći broj ribozoma koji su povezani molekulom informacione RNK obrazuje složenu tvorevinu nazvanu poliribozom ili, kraće, polizom. Novija istraživanja ukazuju da su poliribozomi visoko organizovane strukture, te da je prostorni raspored podjedinica ribozoma povezanih iRNK precizan i stalan. Pogledajte ceo tekst...

3. PLASTIDI: Predstavljaju autonomne organele. Za razvoj, deobu i funkciju plastida potrebna je koordinacija ekspresije dva odvojena genetička sistema – nukleusnog i plastidnog. Geni utiču na plastide delovanjem na fermente istih. Plastidi su organele karakteristične za fotoautotrofne organizme. Javljaju se u dosta širokom spektru citoloških, biohemijskih i fizioloških formi. Veličina im se kreće između 3 i 29 mikrometara. Jedna od njihovih zajedničkih karakteristika je i ta da mogu prilagoditi svoju strukturu i funkciju različitim promenama okoline u kojoj se nalaze. Ove organele su ograničene sa membranom ili membranama unutar kojih se nalazi matriks ili stroma. Pogledajte ceo tekst...

4. PLASTIDI SA PIGMENTIMA: Tokom diferenciranja meristemskih ćelija proplastidi se mogu nepovratno ili povratno diferencirati i u neku od formi plastida koji poseduju pigmente. U okviru ove kategorije plastida možemo razlikovati dve grupe - one koji ne učestvuju u procesu fotosinteze i one čija se osnovna uloga ogleda upravo u procesu fotosinteze. Pogledajte ceo tekst...

5. PLASTIDI BEZ PIGMENATA: Proplastidi se u toku obrazovanja meristemskih ćelija, odnosno tkiva mogu nepovratno ili povratno transformisati i u neku od formu plastida bez pigmenata. Njihova zajednička osobina je da su bezbojni i da ne sadrže pigmente. Zajednička uloga im je u sintezi i skladištenju rezervnih materija. U plastide bez pigmenata se ubrajaju: proplastidi, etioplasti, amiloplasti, proteoplasti, oleoplasti i leukoplasti. Svaka od ovih formi plastida ima specifičnu organsku materiju koju sintetiše i skladišti. Pogledajte ceo tekst...

6. Karakteristike unutarjedarnih struktura, BioNet škola, 2008.

7. Endoplazmatični retikulum - uvod, BioNet škola, 2008.

8. Agranulirani endoplazmatični retikulum, BioNet škola, 2008.

9. Karakteristike karotenoplasta, BioNet škola, 2009.

10. Karakteristike hloroplasta, BioNet škola, 2009.

ŽIVI SVET FRUŠKE GORE

2008-11-30T02:13:00.000-08:00

U ovoj sekciji prezentacije se nalaze video prikazi albuma koje sačinjavaju fotografije biljaka, životinja i gljiva nastale na Fruškoj Gori. Takođe, albumi se nalaze i u klasičnoj verziji u okviru galerije "Photo biology". Album pod nazivom "Flora of Fruška Gora" je objavljen u junu 2010. godine, kao i album "Plants of Fruška Gora". Fotografije koje čine ova dva albuma su nastale u Vrdniku.

Fruška Gora pripada tipu ostrvskih planina koja se najvećim delom nalazi u Srbiji, a mali deo zalazi u istočnu Hrvatsku. Dužina Fruške Gore je oko 80 km, a širina 15 km. Površine je oko 25.500 km². Za nacionalni park je proglašena 1960. godine, te je na taj način postala prvi nacionalni park u Srbiji. Najviši vrh Fruške Gore je Crveni Čot čija nadmorska visina iznosi 539 metara, te se zbog toga ova planina kategorizuje kao niska. Međutim, zbog toga što znatno nadvisuje okolni niski teren ona izgleda masivno.

Može se slobodno reći da je Fruška Gora sa hidrogeografskog stanovišta izuzetno bogata planina. Na njoj se nalaze mnogobrojni potoci, izvori, vrela, bare i veštačka jezera. Najveći broj potoka presuši sredinom leta, a ponovo se formiraju krajem jeseni. Potoci južne padine znatno su kraći u odnosu na potoke severne padine. Srednja godišnja temperatura na Fruškoj Gori iznosi 11,2°C. Relativna vlažnost vazduha je osrednja (76%). Područje Fruške Gore je najbogatije padavinama u Vojvodini.
Živi svet Fruške Gore je izuzetno raznovrstan i bogat, a naročito flora. Do danas je registrovano oko 1500 vrsta biljnih vrsta koje žive na ovoj planini. Od tog broja je oko 700 lekovitih vrsta. Sa ovako bogatom florom Fruška Gora može da se poredi sa mnogo većim i višim planinama sa prostora Srbije.
Poznato je šest vrsta iz razdela rastavića, što i nije tako malo ako se uzme u obzir da je do danas iz ove grupe poznato svega 15 recentnih vrsta u svetu. Iz razdela paprati je poznato 26 vrsta iz 14 rodova. Golosemenice su na Fruškoj Gori predstavljene sa samo jednom vrstom koju nije čovek zasadio – klekom. Svakako da su najbrojnije skrivenosemenice koje čine oko 90% flore ove planine. Čak se 69 vrsta biljaka koje čine floru Fruške Gore nalazi na listi prirodnih retkosti Srbije.
Poznato je šest vrsta iz razdela rastavića, što i nije tako malo ako se uzme u obzir da je do danas iz ove grupe poznato svega 15 recentnih vrsta u svetu. Iz razdela paprati je poznato 26 vrsta iz 14 rodova. Golosemenice su na Fruškoj Gori predstavljene sa samo jednom vrstom koju nije čovek zasadio – klekom. Svakako da su najbrojnije skrivenosemenice koje čine oko 90% flore ove planine. Čak se 69 vrsta biljaka koje čine floru Fruške Gore nalazi na listi prirodnih retkosti Srbije.
Fauna beskičmenjaka je za sada slabo istražena, te se ne zna definitivan broj vrsta koje je čine. Međutim, za sada se zna da su beskičmenjaci izuzetno brojni na ovoj planini, a najviše svakako ima insekata. Fauna kičmenjaka je dobro istražena i veoma raznovrsna. Do danas je zabeleženo oko 280 vrsta kičmenjaka. U potocima koji se nalaze na Fruškoj Gori nema riba zbog toga što su potoci izuzetno mali i tokom leta često presušuju. Iz grupe vodozemaca je poznato za sada 12, a iz grupe gmizavaca 11 vrsta. Ptica na Fruškoj Gori ima oko 200 vrsta, a jedan deo njih čine ptice selice koje se na ovoj planini dva puta godišnje kratko zadržavaju. Sisari su zastupljeni sa 60 vrsta.
Jedno od najzanimljivijih carstava živih bića je carstvo gljiva. Na Fruškoj Gori su gljive zastupljene sa oko 500 do sada registrovanih vrsta. Nalažene su na pašnjacima, u ritovima, plavnim livadama i šumama. Možemo slobodno reći da gljive na Fruškoj Gori možemo naći na svim lokalitetima koji se ne obrađuju. U cifru od 500 vrsta su uračunate i takozvane sluzave gljive, koje se prema savremenim klasifikacionim sistemima grupišu uglavnom u kladu Amoebozoa.

BIOGRAFIJA

2008-08-31T02:59:00.001-07:00

Stefan Luketa je rođen 18. aprila 1990. godine u Sarajevu odakle se zajedno sa porodicom seli u Istočnu Hercegovinu, tačnije u najveći grad te regije – Trebinje. Tu završava prvih šest razreda osnovne škole. U drugom razredu ga je zainteresovala botanika, a posete baki na selu su ga još više privukle ovoj biološkoj nauci. Njegov prvi herbarijum sadrži oko 140 vrsta iz raznih delova Istočne Hercegovine, od kojih su mnoge endemične. U ovom periodu počinje da pored narodnih uči i latinske nazive biljaka.

Međutim, pored floristike i sistematike biljaka zainteresovalo ga je i pitanje endemizma. Na ovo pitanje nije mogao u potpunosti tačno da odgovori sve do šestog razreda kada se detaljnije upoznaje sa evolucionom teorijom Čarlsa Darvina. U tom periodu je pročitao sledeće knjige ovog poznatog biologa: Put oko sveta jednog prirodnjaka, Moj život, Poreklo čoveka, dok Postanak vrsta ni do danas nije pronašao. Naravno, znao je da "darvinova" literatura nije dovoljna, te se detaljnije upoznao i sa teorijama novijeg datuma koje se bave evolucijom i filogenijom živih bića.

Sredinom 2003. godine zajedno sa porodicom se iz Trebinja seli u Novi Sad gde završava sedmi i osmi razred osnovne škole i upisuje prirodno-matematički smer gimnazije. Nakon završene gimnazije, upisuje Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu gde studira biologiju.

Do danas je putovao u Francusku, Nemačku, Italiju, Vatikan, Grčku, Mađarsku, Belorusiju i Crnu Goru, dok je u Bosni i Hercegovini živeo 13 godina. Od jezika solidno poznaje engleski i francuski, a sa latinskom leksikologijom je dobro upoznat. Sa 12 i 13 godina je dva puta pobeđivao u konkursu porodičnog magazina Nada kao modni kreator i tom prilikom imao dve modne revije u Beogradu.

U istraživačkoj stanici Petnica bio je dva puta u toku 2006. godine i to na zimskom i prolećnom seminaru. U toku zimskog seminara je pisao seminarski rad pod nazivom "Sistematika razdela Dinophyta", a na prolećnom seminaru je realizovao projekat pod nazivom "Determinacija sluzave mase u Petničkoj pećini". U slobodno vreme voli da fotografiše pejzaže i razne elemente prirode. Pored umetničke fotografije, u prirodi fotografiše i biljke, te ove fotografije koristi u svojim tekstovima iz sistematike biljaka. Pored biologije, modnog dizajna i umetničke fotografije interesuje ga još i hemija, geologija, istorija modernog slikarstva kao i arheologija, istorija i lingvistika starih civilizacija Mesopotamije.

U januaru 2008. godine formira blog koji je posvećen algologiji i nosi naziv Algoloblog. Posle par dana nakon objavljivanja prvih tekstova na Algoloblogu diplomirani biolog Snežana Trifunović, autor prvog biološkog sajta na srpskom jeziku – BioNet škole, predlaže mu saradnju koju on prihvata. Kao saradnik na sajtu BioNet škole objavljuje veći broj tekstova iz raznih oblasti biologije, jedan album fotografija prirode i jedan album crteža različitih struktura i oblika života. Takođe učestvuje u izradi biološkog rečnika na ovom sajtu.

Milija Jovičić, autor poznatog sajta na srpskom jeziku koji se bavi popularizacijom prirodnih nauka - Vive Fizike, takođe predlaže saradnju koja je rezultirala u objavljivanju tekstova Stefana Lukete na pomenutom sajtu. Prvi tekst na ovom internet mestu je objavio u septembru 2008. godine. I pored predloženih saradnji autora pojedinih sajtova, Stefan je te predloge odbio zbog neažurnosti i neozbiljnosti tih sajtova. U oktobru 2008. godine osniva YouTube kanal na kome se mogu naći originalni putopisi i online predavanja.

U septembru 2009. godine osniva drugi blog pod nazivom "Drvo života". Cilj ovog bloga je sistematizacija bioloških nauka i kraći osvrt na savremenu klasifikaciju živih bića. Pored novog bloga, na sajtu BioNet škole u ovom periodu objavljuje i album fotografija nastalih u Hercegovini. Album je nazvan "Flora Hercegovine". Od oktobra 2009. godine je aktivan član naučno-istraživačkog društva studenata biologije "Josif Pančić".

U februaru 2010. godine objavljuje svoj prvi album stručnih creteža, takođe na sajtu BioNet škole. Album nosi naziv "Oblici života" i najveći broj crteža ima za tematiku protiste, ali i ćelijske strukture i gljive. Početkom aprila 2010. godine na Facebook stranici BioNet škole objavljuje album fotografija pod nazivom "Plants of Balkan Peninsula 1". Krajem jula 2010. godine objavljuje sedam albuma fotografija nastalih na Staroj planini.

INTERNET PROJEKTI

2008-07-05T06:13:00.000-07:00

Nauka koja ga najviše okupira i koju studira je biologija. Za biologiju se zainteresovao 1998. godine, a oblast koja je prvobitno najviše privlačila njegovu pažnju bila je botanika, tačnije floristika i sistematika biljaka. Nakon botanike zainteresovale su ga i druge oblasti biologije kao što su evoluciona biologija, algologija, citologija, zoologija beskičmenjaka, protozoologija, filogenija i megaklasifikacija živog sveta. U želji da znanja iz oblasti biologije učini dostupnijim što većem broju zainteresovanih, pokrenuo je nekoliko blogova i piše stručne tekstove za nekoliko sajtova, a takođe je objavio veći broj fotografija i crteža koji ilustruju biodiverzitet planete Zemlje.

ALGOLOBLOG

Algologija ga je zainteresovala 2004. godine, a razdeo Cyanoprocaryota je grupa algi koju najbolje poznaje i koji ga najviše interesuje. Iz oblasti algologije ima sopstveni blog pod nazivom Algoloblog koji je osnovan u januaru 2008. godine sa željom da na jednom mestu sistematično prikaže činjenice iz ove biološke oblasti. Na blogu se nalazi veći broj tekstova koji se bave različitim oblastima opšte algologije kao i oni posvećeni razdelima ovih organizama. Za dve godine blog je posetilo nešto više od milion ljudi. Kao dokaz uticaja bloga se može navesti činjenica da mnogi studenti koriste tekstove sa ove internet stranice kao literaturu za polaganje ispita iz algologije. Pošto je zbog toga prodaja skripti i udžbenika iz algologije osetno opala, nekoliko univerzitetskih profesora koji rade kao predavači na jednom srpskom fakultetu su pokušali da tuže autora bloga. Međutim, pošto za tužbu nije bilo osnovanog razloga, odlučili su da zabrane korišćenje tekstova i sistematike sa Algolobloga studentima fakulteta. Uprkos tome, više od 300 mejlova podrške od studenata biologije, srednjoškolskih profesora, asistenata na fakultetu i univerzitetskih profesora koji rade širom Balkana i ostatka sveta dokazuje da je blog pronašao put do korisnika. Adresa...

BIONET ŠKOLA

Posle par dana nakon objavljivanja prvih tekstova na Algoloblogu saradnju mu predlaže diplomirani biolog Snežana Trifunović. Stefan saradnju oberučke prihvata i nakon samo par dana objavljuje prve tekstove na sajtu čiji je autor Snežana Trifunović – BioNet školi. Kao saradnik sajta objavljuje oko sto stručnih tekstova iz različitih bioloških nauka kao što su megaklasifikacija živih bića, biologija ćelije, sistematika životinja, sistematika biljaka, palinologija, protozoologija, mikologija i lihenologija. U okviru BioNet škole se nalazi rečnik bioloških termina koji predstavlja najveći rečnik ovog tipa na internetu. U okviru njega se nalazi više stotina stručnih termina koje su definisali Snežana Trifunović, Jelena Ačanski i Stefan Luketa. Na sajtu je objavio nekoliko albuma fotografija prirode - Flora Hercegovine, Flora Fruške Gore, Biljke Fruške Gore i Biodiverzitet Fruške Gore. Takođe na sajtu se nalazi i jedan album crteža Stefana Lukete koji nosi naziv "Oblici života". Na Facebook stranici BioNet škole je formirao album u kome se nalazi 200 fotografija biljaka, a album nosi naziv "Plants of Balkan Peninsula 1". Adresa...

VIVA FIZIKA

Milija Jovičić, autor poznatog sajta za popularizaciju prirodnih nauka među mladima - Vive Fizike, predlaže saradnju koja je rezultirala u objavljivanju prvih tekstova Stefana Lukete u septembru 2008. godine. Ti tekstovi predstavljaju prvence iz bioloških nauka na ovom sajtu, a ujedno predstavljaju prve naučno-popularne tekstove Stefana Lukete. Adresa...

YOUTUBE KANAL

U oktobru 2008. godine pokrenut je YouTube kanal Stefana Lukete. Na njemu se mogu naći originalni putopisi, online predavanja i albumi fotografija prirode koji su obogaćeni zvucima klasične muzike. Putopisi su načinjeni od većeg broja fotografija biljaka i pejzaža nastalih u različitim delovima Balkana (Bosna, Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Makedonija i Grčka). Predavanja predstavljaju PPT prezentacije. Informacije su preuzete iz najeminentnije domaće i svetske literature, a fotografije sa raznih internet sajtova. Adresa...

DRVO ŽIVOTA

U septembru 2009. godine Stefan Luketa je napravio blog sa specifičnom koncepcijom. Naime, na ovom blogu koji nosi naziv "Drvo života" se nalaze kratki tekstovi koji pružaju osnovne podatke o taksonima živih bića i različitim biološkim pojmovima i strukturnim delovima ćelije i ostalih delova živih bića. Sistematika predstavlja sintezu većeg broja savremenih sistema, te je na taj način blog originalan ne samo što se srpskog interneta tiče već i planetarno. Adresa...

PHOTO BIOLOGY

U junu 2010. godine Stefan Luketa je formirao galeriju fotografija pod nazivom "Photo biology". Naime, usled potrebe da se na jednom mestu sistematično prikažu sve fotografije prirode koje je objavio na internetu napravio je posebnu galeriju u okviru koje su fotografije raspoređene u nekoliko kategorija: Plants, Animals, Fungi, Landscapes i Sunsets. Takođe, u okviru galerije se mogu naći i oficijelne verzije svih albuma fotografija prirode. Adresa...